Braća po biciklu, 5. deo

“Bebe se prave kad si dobar pa ti rode brata, a onda je on glavni pa si džabe bio dobar.”

(Iz knige “Olovka piše srcem”).

Stariji brat uglavnom služi da mu dosađuješ, da se zaljubi pre tebe pa da ga zezaš, da mu kradeš nove patike (koje su ti prevelike), da mu bude zabranjeno sve što će tebi kasnije biti dozvoljeno, da prvi odraste i da ti lupa čvrge kad god se seti.

Da te nauči da voziš bicikl.

I da ti otvori vrata u svet biciklizma.

Ovo je priča o braći koji poslednjih godina voze drumovima sveta. O krvnim vezama unutar pelotona.

Nairo (26) i Dayer (24) Quintana

Kada se Nairo rodio, bio je verovatno najbolešljivije dete u celoj Kolumbiji. Više od godinu dana imao je skoro svakog dana temperaturu i dijareu. Inače sitnije građe, vrlo rano je zamrzeo svaki vid sporta i bilo kakvog fizičkog naprezanja. Hranjenje kokošaka na porodičnoj farmi je bio njegov krajnji domet. Njegovi roditelji su želeli da njihov sin ojača, na bilo koji način, i kupili su mu bicikl. Kada se prvi put spustio brdskim putem do škole, na jednoj krivini je sleteo u njivu i propisno se izgrebao. Ali, nije odustao, vratio se na bicikl, otišao na nastavu i nakon toga vozio nazad do kuće – uzbrdo. 16 kilometara sa oko 1000 metara visinske razlike. Njegovi roditelji pamte taj trenutak kada je ušao na vrata, kao trenutak kada je njihov sin bio najsrećniji u svom dotadašnjem životu.

Njegova predanost biciklizmu i snaga koju mu je vožnja davala, bili su razlog da ga podrže u tome i nakon što ga je za vreme jedne trening vožnje udario taksi pa je pet dana bio u komi. Kupili su mu prvi drumaš, plaćen za njih ogromnih 110 eura.

Braća Quintana su počela u lokalnom klubu, Boyaca e parla Vivirla. Nairo je kasnije vozio za Café Columbia, a Dayer za Alcaldia de Tunja i Lizarte. Nairo je u Movistar došao 2012.g. a Dayer 2014.g.

Iako Nairo svojim vožnjama i rezultatima spada u sam svetski vrh biciklizma, Dayer uspeva da povremeno pokaže da se na njega može i te kako računati. Ove godine je osvojioTour de San Luis i to mu je do sad najveći profesionalni uspeh.

Sylvain (37) i Sébastien (35) Chavanel Albeira

Rođeni u Francuskoj, poreklom su iz Španije. Njihov deda je za vreme građanskog rata pobegao iz Barseone u Francusku i tu zasnvao porodicu. Odatle prezime Chavanel-Abeira koje je njihovo zvanično prezime.

Nema nikakve sumnje da je Sylvain poznaiji i uspešniji, lista njegovih pobeda je vrlo duga, na trkama je uvek u vrhu pelotona, inicira begove, vozi napadački, ali, stižu ga godine i sve ređe pobeđuje.

Njegov mlađi brat, Sebastijan, imao je dosta uspeha u period id 2003-2008.g., a onda je nekako stao. Opet je na kratko bio primećen na Flandriji 2015 kada je stao zbog bušne gume, njegov timski auto stao iza njega, a onda na timski auto naleteo auto neutralog servisa (Shimano) i auto FDJ-a bacio na Sebastijana. Epilog, veliki hematom, oderotine i napuštanje trke. Ako je za neku utehu, prošao je bolje od Sergenta, kojeg su takođe kola neutralnog servisera (?!?) udarila u punoj brzini i izazvala prelom ključne kosti.

Prošle godine je na Tour de France osvojio i “laskavo” priznanje – Crveni lampion, dar takmičaru koji u generalnom plasmanu završi na poslednjem mestu 🙂

Braća Chavanel su možda i jedina braća u svetu savremenog biciklizma koja nikad nisu vozila u istom timu!

Cameron (28) i Travis (27) Meyer

Cameron je počeo takmičenja na pisti, osvojio nekoliko velikih juniorskih titula i stipendiju Australijskog instituta za sport. Nešto kasnije, počeo je da se trka i na drumu, gde je osvojio nekoliko hronometara na Giru i Turu, kao i nekoliko pojedinačnih etapa na većim svetskim trkama. Uporedo sa drumom, nastavio je da se takmiči u seniorskoj konkurenciji na pisti, tako da je od 2009. – 2012. godine osvojio nekoliko naslova Svetkog šampiona na poene i Medisonu. Iako još nije zvanično potvrđeno, najavio je odlazak u penziju na kraju 2016.g.

Travis je kao i Cameron počeo svoju biciklističku karijeru na pisti, postavši juniorski prvak sveta 2006.g. i 2007.g. od 2008.g. do danas, ima dosta uspha i u drumskoj vožnji, osvojio je neke manje tke i nekoliko etapa, ali mu je najveći uspeh titular Naacionalnog šampiona za 2010.g.

Trenutno vozi za pro contintentalni tim Drapac, ali je nakon sklpanja sporazuma Cannondale-Drapac i njegova budućnost u ovom timu prilično neizvesna.

Jimmy (25) i Anthony (22) Turgis

Ovde je mlađi brat, Anthony, “povukao nogu”. Od kako je 2014. godine osvojio U23 Liege-Bostign-Liege i postao stažista Cofidisa 2015. godine, ostvaruje više nego zapažene rezultate: bronzana medalja na Svetskom za U23, treći na Trci oko Jorkšira, nekoliko etapnih pobeda,…

Stariji brat, Jimmy, je već bio stažista u Cofidisu 2012., ali tad “nije prošao”. Trenutno vozi za Roubaix-Lille Metropole, ali je za 2017. godinu najavljen kao novi vozač Cofidisa.

Do novog čitanja

Biciklista iz fotelje