Oni koji će jurišati

Svaki Tur je trka-u-trci-u-trci-u-trci. Na put dug 3516 km krenuće 198 vozača iz 22 tima. Tek mali broj njih će imati tu čast da na Jelisejskim poljima ponese neki od dresova posebnih boja. Uloge po timovima su podeljene, skoro u svakom se zna ko je glavni, za kog se radi, vuče, čuva,… Neke skoro da nećemo ni videti, odrađivaće onaj mučni, neophodni a često neprimećeni deo posla i tek tu i tamo će ući u kadar kamere koja prati peloton.

Ali će zato neki „drugi“ koji su u mnogim prethodnim trkama bili „prvi“ imati dovoljno snage, znanja, iskustva i slobode da u nekim etapama napadnu, nekad po svom osećaju, nekad po direktivi, nekad iz suve želje za trkanjem. Sigurno ćemo ih videti u završnicama nekih etapa jer bez obzira na ulogu u ekipi, oni su rođeni da se bore i pobeđuju i mesto im je na vrhu.

Valverde. Dok je proletos GVA vladao klasicima, Valverde je rasturao na drumskim trkama: Katalonija, Baskija, Ruta del Sol, a onda je udario zlatni pečat na  Valonskoj streli i Lijež-Baston-Liježu. Čovek koji je rezultatima uz GVA obeležio dosadašnji deo sezone na TDF dolazi sa drugim mestom u trci za španski šampionat. Godinama unazad je jedan od vozača sa najvećim brojem km na trkama (15056 km u 2016). Ovo nije prvi put da ide kao pomoćnik Quintani, ali za razliku od većine klasičnih pomoćnika, uspeva da povremeno uzme po koju etapu i da se vrlo dugo drži u vrhu generalnog plasmana (2015 bio 3.). U poslednja 4 nastupa na TDF imao bar po jednom 3. mesto na etapi (ukupno 8). Iskusan napadač, čovek zadatka i neko ko će jurišati u brdima. Verujem da na nekoj od etapa koje završavaju na kraćem usponu piše njegovo ime. EDIT (01.07. oko 21h uveče) – Valverdeov TDF2017 je trajao oko 7 km i završio proklizavanjem u jednoj od krivina i sudarom sa metalnom ogradom. Želim mu brz oporavak.

Mollema. Još pre nego je stigao u Trek, vozio je uglavnom solo, napadao, išao u begove, jurio na brda ali i sprintao u svakoj prilici gde nije bilo klasičnih sprintera. U Treku je nastavio da vozi sa još više snage i volje i TDF 2016 je dugo izgledao kao zlatni put do podijuma. A onda se desila mala kriza od tridesetak minuta i izostanak bilo kakve ozbiljne podrške od timskih vozača i nada za plasman na podijum je propala. Ljudski je misliti da se nadao da će ove godine dobiti veću podršku i silovitije napasti GC, ali, došao je Kontador koji već više od decenije ne može da bude ništa drugo već samo prvi vozač ekipe, a uz njega je doveden i mladi Pantano da mu bude „prvi oficir“. Ali je na TDF doveden i Mollema. U kojoj meri i kako će pomagati Kontadoru, videćemo za par dana, ali je više nego sigurno da će imati priliku da napada neku od etapa.

Fuglsang.  Godinama unazad, Dofine je jedna od glavnih trka za proveru forme svih koji idu na TDF da naprave neki rezultat. Ako je po tome, Jakob Fuglsang je čovek broj jedan. Još jedan od odličnih hronometraša koji su svoju vožnju po brdima podigli na daleko viši nivo i sad predstavljaju pretnju na skoro svakoj etapi. Sigurno ćemo ga često gledati ispred pelotona kako provocira radnike drugih timova da prespoje, da razvuku grupu i otvori prostor Aruu da napadne na 15-20 km od cilja. A ako grupa ne krene za njim, još bolje, prebaci se u hrono-uzbrdo mod i uzima etapu (pogledajte kraj poslednje etape Dofinea).

Rolland. Cannondale ide sa Uranom kao vođom ekipe i imaće podršku 4-5 solidnih brdaša. Rolland je solidan brdaš takođe, ali ne verujem da će premotati ceo TDF u vozu ispred Urana. Pierre je dosadni, uporni begunac koji zna da sa sobom povuče još nekoliko vozača iz drugih ekipa i da onda sedne na kraj grupe i ne menja. Naravno da niko ne voli takav stil vožnje, ali je Rolland strpljiv da sačeka da ga prozovu 7-8 puta i kad begunci počnu da se šire po drumu u stilu „e pa neću ni ja da radim“, napadne, napravi 20-30 m razlike i ode.

Pinot. Ako bih trebao da biram ko će francuzima ove godine doneti bar jednu pobedu na TDF, birao bih između Pinoa i Rolana. Biciklizam voli pobednike, ostala mesta brzo padnu u zaborav, ali Pino je ove sezone imao 18 plasmana u Top 5 (samo 2 pobede). Način na koji je vozio poslednju nedelju Đira, pobeda na 20. etapi i realnost da nemaju ekipu kojom bi napadali gerealni plasman, daje mu odrešene rule i samopouzdanje da vozi „na osećaj“ i napadne kad se oseti dovoljno jakim. A TDF je dovoljno dug i raznolik da će bar jedna takva etapa doći.

Od ostalih vozača iz pelotona, kao jake napadače etapa gledaćemo: Cummingsa (DDD) Navarra (COF), Chavanela i Tomu Voecklera (DEN, veruijem da će probati da se od TDF i biciklizma oprosti kao Jens, tačkastom majcom na bar nekoliko etapa), Betancura (i bar još 2-3 vozača movistara, to im je taktika poslednjih nekoliko godina), Durbridgea (ORS), već sam u tekstu o zelenoj majci pomenuo GVA, Boss-a i Gilberta; Branbillu (QST), Wellensa i De Genta (LTS), Naessena (AG2R), Rogliča (TLJ), Ullisia (UAD),…

Čekaju nas tri vrele nedelje jula 2017 a sve će početi sutra, kratkim, smirujućim hronometrom obalama Rajne. Ja sam već zauzeo mesto napunio mobilni, oslobodio sto ispred kompa, proverio laptop, spremio papire, kafu, olovke, hladno piće i ventilator.

Može da počne.

Pozdrav iz fotelje 🙂