Plavo na crnom

Dok čekamo prava brda …

Nesporno je da su najbogatija ekipa i po mnogo čemu najjača. Nesporno je da imaju tačno određenu hijerarhiju u ekipi i da potpuno različito izgledaju i voze kad voze za Fruma i kad voze bez njega.

Nikad niko nije radio takvu statistiku, ali koliko može da se stekne utisak po društvenim mrežama, oni su van svake sumnje, ekipa koja ima najviše protivnika među navijačima. Na skoro svakoj trci vidimo ispisana imena Quintane, Contadora, Valverdea, Sagana,…. na zastavama, omanjim bilbordima ili na samom kolovozu. Da li ste negde videli ispisano Frumovo ime? Nisam ni ja.

Ne kupuju puno, ali kupe najkvalitetnije što je na tržištu za tu sezonu. Sve što kupe, postaje deo „crnog voza“. Nema izuzetaka. Nema super zvezda. Skoro svaki od njih dobije priliku na nekoj „manjoj“ trci ili klasiku, ali kad dođu na TDF, „može biti samo jedan“.

Jedino njihov autobus ceo svet zna pod imenom (Dark star).

Ne obaziru se na (in)direktne prozivke za sumnjive radnje sa lekovima, bio-pasošima, rezultatima svojih vozača,…

Jedino su oni svog sponzora za bicikle naterali da im budu eksluziva, (Pinarello je morao da lepu saradnju sa takođe velikim timom, Movistarom, prekine da bi ostao sa SKY).

Zvanično, imaju nultu toleranciju na doping (znam, ČUJEM kako prevrćete očima dok čitate ovo). To znači da niko ko je ikada imao ikakve veze sa nedozvoljenim sredstvima ne može da bude deo ekipe. Od vozača do pomoćnog radnika u kuhinji. Johnatan Tiernan-Locke je to osetio na svojoj koži.

Samo još ovo…

Kada im ode jaki vozač. gotovo da i ne osete (Cavendish, Uran Uran, Edi Boss, Porte,…), skoro da ga istog trenutka zamene dvojica novih.

Imaju jakih vozača za 3 trke istovremeno, gotovo da nema trke ni etape gde ne mogu da pobede. Pariz-Nicu su u poslednjih 6 godina osvajali 5 puta sa 4 različita vozača.

Njihova glavna zvezda oko koje se sve vrti i kojoj je sve podređeno, ima najmanje takmičarskih kilometara od svih vodećih vozača u pelotonu (u 2016., Froome nije ni u prvih 200, vozio je 11141 km za razliku od npr. Valverdea koji je prešao 15056 km).

Ali…

Na TDF2016, ko je napao na onoj nizbrdici i pobegao celom pelotonu? Ko je iznenadio sve i vozio sve samo ne „ziceraški“ i u zavetrini svog tima? Ko je vozio poslednje kilometre ne samo najbrže, već i atraktivno (Mohorič style da budemo precizniji, nasuprot britanskim medijima koji su to odmah prozvali Froome-style, neće moći)? Froome. I dok se Quintana osvrtao za drugim članovima svog tima, potpuno zatečen napadom, Froome je napravio tridesetak sekundi razlike. Rizikovao i dobio. Da li je bilo „dosadno„?

Na istom TDF, ko je napao peloton istegnut do pucanja pod naletima vetra? Sa vrha, odakle obično niko ne napada? Opet je Froome sa Thomasom, Saganom i Bodnarom uhvatio konkurenciju na spavanju i zaradio još 12 sekundi prednosti. Da li je bilo „zabavno„?

Ko je na Vuelti vozio skoro 140 km brdsku etapu sa naprslim skočnim zglobom? „Da li je bilo „kukavički„?

I kao šlag na tortu, prva etapa Tura 2017, hronometar u Dizeldorfu. Bitka čoveka protiv samog sebe. Nema zavetrine, nema sakrivanja, samo bicikl, drum i štoperica. I kiša.

I? Ko je u takvim uslovima vozio „po ivici“, „na nož“, maksimalno, bez kalkulacija i bez čuvanja za naredne etape? SKY. Svako od njih je mogao da prodje kao Valverde ili Izagire (kojima još jednomm želim brz oporavak). Za svakog od njih je taj prvi dan Tura 2017 mogao da bude i poslednji. Ali se nisu čuvali, četvortica su ušla u prvih 10, uzeli su od prvog dana žutu majcu,… Da li je bilo dovoljno „rizično„?

Verovatno nije previše popularno pisati u korist nekoga koga većina gledalaca u najmanju ruku ne podnosi, ali možete ih voleti ili ne, možda ove godine i ne osvoje Tur iako su počeli nikad bolje, možda se cela njihova filozofija i pristup trkama raspadnu na nekoj naizgled beznačajnoj sitnici, možda…

Ali ih morate poštovati.

Pozdrav iz fotelje.