Au revoire #TDF2017

Znam, već je dosta sajtova i portala posvećenih biciklizmu objavilo ovakav tekst, ali me Pavle nagovorio da napišem i ja. Na „našem“ jeziku. I možda malo drugačije. Oko čega bismo se inače raspravljali čekajući #Vuelta2017?

Šta me najviše podizalo sa fotelje a šta teralo da „%“Q““&jku“#%!!! za poslednje 3 nedelje?

1. Kišni dan u Dizeldorfu, strašni padovi i odustajanja Valverdea i Izagirea, fenomenalna vožnja SKY i „promašaj“ Tonija Martina
2. Kittel sa 5 osvojenih etapa i jurnjava sa Matthewsom za bodove i Zelenu majcu. Na žalost, pad na početku 17. etape ga je primorao da napusti TDF
3. Matthews, dve osvojene etape, fantastična jurnjava preko brda da se domogne bodova na prolaznim ciljevima i požrtvovanost da DeGentu ukrade nekoliko bodova za Tačkastu majicu i tako pomogne suvozaču, Barguillu
4. Etapa 4 i sav onaj karambol nastao u poslednjih 150 metara sa svim posledicama po dalji tok trke. Na kraju balade, najbolji Saganov komentar: „Mojoj ženi je ovo najlepiši poklon za rođendan, kod kuće sam„. Šubi-dubi-zen filozofija kod njega uspeva 101% 🙂 TDF nastavlja bez Sagana i Cavendisha
5. Aruova pobeda u etapi 5. Povratak nakon povrede i mnogo kritika što nije vozio Giro. Kasnije nosio Žutu majicu jedan dan i nenadano je ispustio već na narednoj etapi, navodno bronhitis.
6. 0.00003 sekunde. Nakon 213 km vožnje, izgubiš etapu za 6 mm. Koliko je svet hvalio i slavio Kittela, toliko je bilo onih koji su tvrdili da je Boss samo podigao ruke nakon linije cilja, verovatno bi ga proglasili pobednikom. Ili ne bi. U svakom slučaju, adrenalinski šok smo dobili svi.
   
7. Etapa 8 i pobeda mladog Calmejana. Imali smo sve kao u filmu, beg, borbu, kasni beg, grčeve, poteru jedan na jedan i na kraju pobedu koja je mnogo više od toga – Toma je otišao u penziju, Brian Cocquard odlazi i Direct energie ostaje sa Chavanellom koji više nije onaj stari. Mladi Lilian Calmejane je ovom pobedom pokazao da će i naredne godine imati ko da donosi pobede i izbori se za pozivnicu za TDF2018
8. Etapa 9. Kad se sabere sav adrenalin, skakanje iz fotelje, hvatanje za glavu i prosipanje pića i grickalica, ovo je možda najburnija etapa na TDF. Počela je padom Geranta Thomasa i Majke (obojica napustili TDF), onda nastavila stravičnim padom Portea (i Martina preko njega), a završila hvatanjem Barguilla na par km od cilja i neverovatnim sprintom u kojem je Uran na biciklu koji je imao samo 2 brzine (iskrivljen zadnji menjač tokom Porteovog pada) za dlaku odsprintao Barguilla. Ova etapa je imala i „extra time“ kad je objavljeno da je čak 7 vozača uhvatila rampa, od toga 4 iz FDJ (nikad mi neće biti jasno zašto su dozvolili da ostanu bez pola tima zbog Demara kome je to bio drugi dan borbe za goli život i ostanak u trci).
   
9. Macej Bodnar, beg uhvaćen na 200 m od cilja. Šta reći a ne zaplakati? Nije baš kao onaj Martinov beg sa Vuelte, ali opet. Suze su suze 🙁
10. Etapa 12. Aru uzeo žutu majcu, Bardeu se najzad isplatili napadi, pojavile se pukotine u zidu Froome-Landa a svi smo videli kako loše noge u poslednjih 100 metara uspona mogu da ispretumbaju trku. Ostali bez Fuglsanga pa su tad i najveći navijači Arua i Astane znali da neće dugo ostati u žutom.
11. Etapa 13, 101 km adrenalina. Najkraća etapa na ovom TDF je donela „starog“ Contadora, videli smo, valjda jedini put na ovom Turu, Quintanu koji grize i sad već bez skrivanja, koliko je Landa jak. Pobedu na kraju odneo Barguill.
12. Etapa 15, napad kompletnog AG2R tima i 30 km kasni beg Molleme. Kakv napad i kakva taktika. Ceo tim AG2R je izleteo na vrh pelotona i krenuo dvesta iz mesta. Pocepali su peloton a u podnožju jednog od brda Froome je dobio kvar i uzeo bicikl od Kwiata. I pokazao zašto je višestruki osvajač TDF. Na powermetar i sitni vez velike kadence, počeo je da sustiže svoje suvozače, jednog po jednog i na kraju kad smo svi pomislili da nema više snage i da neće dostići Bardeta, iz vodeće grupe se pojavio Landa i polako, na tempo ga doveo u grupu. Tužno je što u tom trenutku, ni jedan od pretendenata na žutu majicu nije napao. Za to vreme, daleko napred, u stilu Cummingsa, Mollema je pobegao iz bega na 30 km od cilja i ukrao etapu Galopinu, Ulissiju i Rogliču. Spasio TDF za Trek.
    
13. Etapa 16. Druga pobeda Matthewsa ali i druga etapa koju Edi boss gubi u foto finišu 🙁
14. Etapa 17. Rogla telemarkom sleće na podijum. Dugo mu je trebalo da se oporavi od pada na prvoj etapi, ali kad je krenuo, otišao je do kraja. Ostavio iza sebe grupu sa svim vozačima iz Top 10 i izveo izlazak na binu za špice 🙂
15. Etapa 18. Pobeda Barguilla i tuga Atapume koji nije imao snage za poslednji kilometar. Izolovan Froome je lako izašao na kraj sa Bardeom, čak je u jednom trenutku i napao.
16. Edi Boss i prava krivina! Iz velikog bega se izdvojila grupa od desetak vozača, svi su nešto cimali jedni druge ali bez uspeha. I onda poslednji kružni tok pred ciljem – svi obilaze s leve strane samo Boss i Nikias Arndt s desne strane. Rezultat, ova dvojica iz kružnog toka izlaze sa 5-6 metara prednosti što je nakon 200+ km jakog trkanja više nego dovoljno da se napravi razlika. Boss i Arndt su se u sekundi dogovorili da rade zajedno i krenuli u smene, ostatku grupe je trebalo neko vreme da se organizuju i to je bilo dovoljno. Na oko kilometar od cilja, Arndt više nije mogao da prati Bossa i Edi je na dan vikinga doneo prvu i jedinu pobedu za Dimension Datu na ovom Turu. Kasnije se pričalo da je u biltenu napravljena greška u crtežu i da je kružni tok predstavljen tako da izgleda da je sve jedno s koje strane se prolazi, ali i da je tako, svako je mogao da lično proveri kako izgleda  završetak etape. Ukupno za Bossa: 1 prvo, 2 druga i 3 treća mesta na etapama i treće mesto u bodovima.
17. Pravda za Macieja! Nakon onog dostizanja na 200 m do cilja, na ovom TT je uzeo prvo mesto, potpuno zasluženo. Mada ne bi bilo nepravedno da je pobedio
18. Kwiatkovski! Iako se često pominje Landa kao vozač koji je spasio Frooma, mnogo više se pominje Kwiato kao MVP ovog Tura. Sve vreme Tura sam zaticao sebe kako komentarišem „pa dokle će da vuče ovaj o.O?“. A on je vukao brda i brda, dajući mogućnost celom „brdskom“ delu tima SKY da sa manje snage penju. Kad već ovo pominjem, da pomenem i Kneesa, koji je prevukao bar 70% ravnih delova trke.
19. Tužan dan za Greipela. Poslednja etapa, Pariz i nada da će i na ovom TDF ostvariti bar jednu pobedu. Na žalost, krenuo je prekasno, a Gronenvegen koji je na 300 m od cilja ostao na vrhu grupe, uspeo je da ostvari svoju prvu pobedu na TDF.
20. Uran. Možda će ući u neke udžbenike s onim sprintom u jednoj brzini, ali za mene će ostati razočarenje. Sve vreme TDF u prvih 5, poslednjih dana drugi ili treći i da ne proba NI JEDNOM da napadne? Barde i ceo AG2R su konstantno kidisali i izmarali Frooma i ceo SKY, napadali su Martin i Aru, ali ne i Uran. On je 3500 km vozio gledajući leđa Froomu. Na kraju, njegova izjava „meni se ovo drugo mesto na TDF čini sasvim dobrim“, kod mene samo pojačava osećaj razočarenja.
21. Sudije. Van konkurencije, nejgori deo ovog TDF! Nikad goreg i očigledno „domaćinskog“ suđenja verovatno nije bilo. Možda jednom napišem tekst samo o tome, ali da ostanem u okviru ove kraće forme – slučaj Sagan, pa kažnjavanje Urana a ne kažnjavanje Bardea (uz tragikomično obrazloženje), pa povlačenje kazne (uz još gore obrazloženje), pa smešna i besmislena kazna za Buhanija, odluka o najagresivnijem vozaču cele trke… Bruka i sramota. Možda bi trebalo, između ostalog, uvesti obavezan međunarodni sastav sudija ili čak isključiti domaće sudije sa trke. Ako se krene ovakvom praksom, na šta će ličiti Giro i Vuelta?

Ma nema veze. Prošlo je. Stižu San Sebastijan, Poljska, Vuelta, svetsko,… biće još prilika da se nerviramo, radujemo i svađamo.

Pozdrav iz fotelje 🙂