Muška majca roze boje

U petak, 4. maja 2018, startuje još jedan Giro koji odavno (kao ni TDF) nije samo „Krug oko Italije“. Sponzori, ogromne ekstra donacije, zahtevi TV kuća i mnogo politike poslednjih par decenija izmeštaju startna mesta ovih trka van granica matičnh zemalja. Ove godine, domaćin starta Gira će biti Jerusalem, epicentar vrlo trusnog političkog područja koje se ne smiruje već više od pola veka.

Ali, ovaj blog nije o politici i na ovom mestu ću staviti tačku na ovaj pojam.

Tri nedelje, 3562,9 km, 21 etapa, 1 timski i 1 individualni hronometar. 101. izdanje jedne od najvećih i najlepših trka današnjice. Amore infinito.

Svi smo videli fantastičnu sezonu klasika, neverovatne trke, begove, pobede, hrabrost i odvažnost vozača da napadnu, da „zagrizu“ gde niko ne sme, da kidaju. Na žalost, gledajući startnu listu ovog Gira, nemam isti utisak.

anije smo pred svaki Giro imali bar 5-6 ozbiljnih konkurenata za pobedu. Nibali, Uran, Quintana, Mollema, Zakarin,  Landa, Kruijwijk, A. Yates, Pinot,… Ove godine –  da pogledamo zajedno.

Domulin (SUN). Za neke iznenađenje, za neke ne, ali fantastični pobednik prošlogodišnjeg izdanja ove trke praćen ne-baš-tako-jakim timom, držao se vrha pelotona i po ravnom i po brdu. I dok je većina navijača mislila da će dobre rezultate ostvariti samo na hronometarskim etapama (što i jeste, jedno prvo i jedno drugo mesto), on je pokazao neverovatan napredak i snagu na brdskim etapama, posebno na etapi br 14. gde je na brdskom finišu prosto oduvao Nibalija, Quintanu i Zakarina. Da nije bilo onog problema sa stomakom, verovatno bi se znao pobednik i pre poslednje etape.

Ove godine, Sunweb na Giro šalje izgleda nešto slabiju ekpiu nego prošle godine. Ako je neko mislio da će pobeda 2017 i nov dugoročni ugovor za Domulana ujedno značiti i dovođenje nekih jakih i proverenih brdaša za podršku, to se nije ostvarilo. Naprotiv, ostali su bez sjajnog Barguilla, koji je pod pretnjom želje Domulana da vozi i TDF ove godine, odlučio da promeni sredinu i ode u pro-cont tim Fortuneo-Samsic i čeka wild kartu za TDF gde će biti prvi vozač tima. U timu nema Geschkea koji se našao Domulanu u par kritičnih situacija na prošlom Giru (slomio ključnu kost na Tirreno-Adriatico), a nema ni Keldermana. Od stare ekipe, ostali su Haga i Ten Dam.  Svako vrti svoje pedale, ali Domulin i sam zna koliko može da bude presudna podrška ekipe, osetio je to na Vuelti 2014.

Miguel Angel Lopez (AST). Momak koji već neko vreme skreće pažnju na sebe vrlo snažnim finišima na teškim usponima. Dolazi sa ekipom koja ove godine vozi turbo, za mene najotvorenija, napadačka ekipa koja bez mnogo kalkulacija izlazi na vrh pelotona, vuče kad drugi neće i napada kad se drugi ne nadaju. Kasni begovi Valgrena, Fuglsanga i Frailea su im doneli pobede ove sezone, imaju ih 14 za prva 4 mesca. Vozači selektovani za podršku Lopezu su više nego kvalitetni i očekujem da Sanches i Villella povremeno pokušaju da ukradu neku etapnu pobedu. Prognoze svih stručnih komentatora su da će se ovaj momak naći u prva 4, a verovatno i na samom podijumu.

Pinot (FDJ). Već dugo pokušava da ugrabi neki veliki skalp. Prošle godine mu je podium izmakao za 37 sekundi, a onda je srljao na TDF gde je potpuno sagoreo. Ovog proleća vozi podjednako agresivno ali i sa mnogo više mudrosti pa je primetan njegov pomak forme i naoštrenost za Giro. Na Kataloniji 10., u Alpima prvi. Podržaće ga ono najbolje što u ovom trenutku ima FDJ, skup iskusnih vozača, bez nekih pretendenata za pobede na etapama. Ako se u prve dve nedelje uzdrži od hrabrih, ali uglavnom beskorisnih napada i sačuva snagu za treću nedelju, može da se ozbiljno umeša u plasman Top 5.

Aru (UAD). Zna kako izgleda podium na Giru, ali ovog puta će biti mnogo teže doći u prva tri. 2015. je imao STRAHOVIT tim koji opet  nije bio dovoljan da se pobedi inspirisani Contador. Ove godine, plasman u Top 5 i možda neka pobeda iz kasnog bega su mnogo realniji scenario nego osvajanje cele trke. Već par nedelja, italijanska javnost mu na pleća stavlja i dodatni pritisak „najveće nacionalne nade“ što ponekad može da bude pozitivan podstek, mada mislim da Aruu lično mnogo više odgovara pozicija autsajdera.

Chaves (MTS). Bio je na korak do pobede 2016., ali je Nibali bio bolji. Sutra kreće sa respektabilnom podrškom, sastavljenom od mešavine iskustva i mladosti. Tuft je najavio odlazak u penziju ali verujem da će dati sve što ima da pomogne nasmejanom kolumbijcu da ostvari pobedu. Simon Yates ovog puta ide sam (Adam se još oporavlja od povrede), Kreuziger i Juul Jansen su tu i što se tiče ekipe, nema reči zamerke. Ali, da li će ova podrška biti dovoljna za 3 preteške nedelje, videćemo. Plasman na bilo koje mesto na podijumu će biti uspeh.

Froome (SKY). Na kladionicama, njemu i Domulanu se daju iste šanse, što malo čudi s obizrom na podršku koju će mu obezbediti SKY. Stiče se utisak da su mogli da pošalju još jači tim, ali oni već prave planove za TDF a tamo će se sigurno pojaviti Elisonde, Kwiato, Stanard… U Alpima je vozio planski, direktori su rekli „vozi na 87,4%“ i on je vozio upravo toliko. U par navrata smo videli kako to izgleda kad malo protegne noge i zaigra svoj sitan vez raširenih laktova. Za par sekundi, Aru ostane 20 m iza, a Pinot se bez daha trudi da zadrži priključak. Koliko je SKY jak mogli smo da vidimo i po omalenom Elisondeu koji se sve reme muvao oko vrha dok se „glavni“ nadigravaju, da otprati Frooma do cilja kad dođe kraj etape.

Froomova vožnja će, na žalost, konstantno biti praćena kroz veo slučaja „Salbutemol“, koji još nije razrešen. Upozoravanja i molbe čelnika Gira da se cela priča završi pre početka trke, nisu urodila plodom i svi zajedno smo u sivoj zoni. Ako Froome pobedi, hoće li mu se pobeda priznati ako padne na Salbutemolu? Pojavili su se navodi da je neznano kako, rukovodstvo trke zaključilo da će bez obzira na ishod slučaja, titula ostati Froomu (ako je osvoji), što je UCI kategorično negirao (sad su našli da budu kategorični :/). O ovom slučaju sam pisao OVDE.

I to bi, što se tiče pretendenata na pobedu, bilo sve. Ako vidite nekog potencijalnog kandidata među prvim vozačima ostalih timova, javite mi. Osim onih koji će sigurno juriti etapne pobede, Vivani u sprintevima, (o čemu bi se moglo daosta pisati, samo uporedite ko je sve bio na Giro2017 od sprintera i punchera, a pogledajte sad),  Wellens, Brambilla, Formolo i Betancourt u brdima i pod obavezno nako iz italijnskih pro-cont timova, pravog kandidata za GC, osim navedenih, nema. Pa i ovaj kratki spisak, povremeno mi se čini da bi mogao biti kraći.

Srećom i ovaj Giro je kao i sve ostale trke, trka-utrci-u-trci-u-trci i verujem da uzbuđenja i prelepih krajolika neća manjkati.

Kuckamo se sutra ispred ekrana 🙂

p.s.

1. Froome
2. Lopez
3. Chaves
4. Domulin
5. Pinot
6. Aru

Šta Vi mislite?