Adio Kalifornija 2018, završni račun

Prošlo je još jedno izdanje Trke korz Kaliforniju (AmgenTOC) i osim nekih malih razlika, desilo se uglavnom sve što smo i očekivali Od samog izgleda trke, koji se ne menja iz godine u godinu, do nekih imena koja su osvajala etape. Ili nisu.

Sagan. Po prvi put od kako je počeo da dolazi na ovu trku (8. godina) nije osvojio ni jednu etapu. Iako ga nazivaju „Kralj Kalifornije“ to nije mnogo impresioniralo Gaviriju koji je uzeo sve sprinterske etape. Šta ovo znači? Ništa. Jedna crtica u nekoj statističkoj analizi. Sagan je možda najbolji biciklista svih vremena, ali je i zabavljač, faca koju vole kamere i publika i bez obzira na to što nije uzeo ni jednu etapu, bio je na podijumu i verovatno ni jedan drugi vozač nije foografisan ni intervjuisan više od njega. Njegovi glavni sponzori i posle ove trke zadovoljno trljaju ruke, prodaja lepo ide i svi su srećni. Na Trci oko Švajcarske će biti par % jači i bolji, uvežbavaće neke sprinteve uzbrdo i jačati noge, ali verovatno već sad gleda ka #TDF i top forme će mu biti u julu. Znači, na ovaj rezultat treba gledati na isti način na koji to radi sam Sagan – opušteno.

Gaviria. Naoštren, fokusiran, nemilosrdan. Uzeo sve tri sprinterske etape, poslednju u Sakramentu tek za par mm ispred Walscheida (SUN), čak i bez nekog posebno jakog lead-outa (pokazalo se da su ljudi iz QS izuzetno dobro isplanirali koliko snažan tim je dovoljno da pošalju u Kaliforniju, prava mera). Međutim, postalja se pitanje, da li će gaviria biti sprinter QS na TDF ili Viviani. Gaviria je na ovoj trci, bar na papiru imao mnogo jaču konkurenciju nego Viviani na Giru, ali vozio je samo 7 etapa od kojih većina nije bila ni blizu teška kao one koje Viviani vozi trenutno. Takođe, ako ode na TDF, da li je ovo prerani ulazak u vrhunsku formu? O ovome neka razmišljaju ljudi iz QS.

Ewan. Pocket-rocket je i ovde pokazao svoju neverovatnu tehniku kojom izvlači ogromne watte iz tako malog tela. Polegnut daleko napred, sa glavom skoro na prednjoj ivici prednjeg točka a dijafragmom na guvernalu, uspeva da dobije neverovatno ubrzanje u poslendjih 150 m, ali to ovog puta nije bilo dovoljno za pobedu. Ono što posebno može da raduje ekipu MTS je što je i Adam Yates pokazao da se odlično oporavlja nakon teške povrede i da će uskoro moći da i na njega računaju kao ozbiljnog konkurenta za GC.

I dok pomenuta trojica sprintera mogu da mirno odu na odmor, ostaje grupa onih koji imaju mnogo razloga za bigu. Kittel nije ni pola onoga što je priužao u QS,  ima prilično dobar voz koji ga dovede na manje od km do cilja i tu Kittel – nestane. Kao da mu neko izvuče osigurač i izduva svu sagu iz njegovih nogu. Kristoffa smo videli u par navrata dok je menjao probušene gume, ali u samom finišu ga uglavnom nije bilo. Premalo za popriličan novac koji dobija od UAE.

Cavendish. Nikako da „stane na noge“ nakon prošlog #TDF, osim par pobeda na samom početkku sezone, uglavnom ne završava trke iz raznoraznih razloga. Na ovoj trci, najviše je bio u kadru dok je čekao timsko vozilo da mu zamene zadnji točak. U par finiša se gurao sa kittelom oko pozicije, ali je kao i Nemac, završaao u trećem, četvrtom redu. Edi Boss se mnogo bolje pokazao na tci oko Norveške ovih dana, tako da je pitanje da li će Cav uopšte videti Francusku u julu.

Priču o sprinterima bih zavšio Arndtom (SUN). Tolika očekivanja, nade iz prikrajka, odlični nastupi na nekim prethodnim trkama i … ništa. Potpuno se igubio u pelotonu. Da li je u pitanju baš loša forma ili neka bolest, možda nikad nećemo ni saznati. Na sreću Sunweba, u poslednju etapu je uskočio visoki Walscheid, i tek za par mm izgubio etapu od Gavirie. Nema veze, u ovakvoj konkurenciji, njegovo drugo mesto daje puno optimizma Sunwebu da imaju rezervnog sprintera kad glavni zakažu.

U uvodnom tekstu o ovoj trci, koji možete pročitati OVDE, pomenuo sam dva mlada vozača od kojih sam očekivao da bljesnu na ovoj trci.  Pola/pola. Lachlan morton se video u jednom isforsiranom napadu na kraljevskoj etapi kad aje uspeo da nešto više od kilometra vozi ispred glavne grupe. I to je to. Nadam se da će proraditi u nekoj drugoj trci.

S druge strane, Skujniš je uradio upravo ono što gotovo redovno radi na ovoj trci, osvojio je etapu. I opet je to uradio sam, bez pomoći tima, jednim hrabrim dugim napadom. Pred ovim momkom je još puno pobeda na brdskim etapama, samo da ne pregori. E da, da pohvalim i koreografiju pri ulasku u cilj, sigurno će se cele godine vrteti na raznim sportskim kanalima 🙂

Što se tiče vozača koji su konkurisali za generalni plasman, videli smo dosta i ništa. Mladi Bernal, koji je na kraju osvojio celu trku je opravdao poverenje SKY koji su ga poslali da bude prvi vozač tima. Iako tek u 21. godini, već ima zapažene rezultate, celu ovu sezonu vozi odlično (odustao na kraju Katalunje, ali je i tamo imao jedno 2. i jedno 4. mesto). Na ovoj trci je kraljevsku etapu osvojio suvereno, ne ostavljajući nikakvu šansu glavnim konkurentima da uopšte mogu da ga ugroze. Kao većina drugih brdaša, ima problema sa hronometrom, ali ako taj deo vožnje unapredi, biće pretendent za GT trke.

TJ van Gardener je/nije omanuo. Biti drugi u generalnom plasmanu sigurno nije neuspeh, ali njega BMC čeka već nekoliko godina da proradi kako treba. Na prošlom Giru je imao jednu etapu, ali na ostalim velikim trkama nije uradio ništa posebno već nekoliko godina. Pored Portea i najavljenih velikih promena u celom timu (promena sponzora, bicikla, verovatno i budžeta), ne bi me iznenadilo ako svoju karijeru nastavi sa nekom drugom ekipom.

Rafal Majka je bio prilično bled, neubedljiv, daleko makar od pretnje da osvoji neku etapu. Njegov cilj je #TDF i brušenje forme za jul, ali sudeći po onome što trenutno pokazuje, ili tek počinje sa prirpemama, ili će na ovom Turu loše proći. U konkurenciji koja nije bila tako jaka, na kraju je završio kao šesti, što samo po sebi nije loše, ali je barem po reputaciji i dosadašnjim uspesima morao da bude bar na podijumu.

I to bi bar za 2018 bilo sve što se tiče Kalifornije. Kontinentalni timovi su se i ovog puta pokazali, svakog dana su bili u begu, povremeno pokušavali da iz kasnih begova ukradu neku etapu.  Čista 10 za trud i nastup. Uz vozače su opet trčali neki sa rogovima, perjem, perajama i zastavama, ali to je postao deo obavezne ikonografije, pa više i ne čudi.

Vidimo se sledeće godine.

Pozdrav iz fotelje.