Nebo roze boje

Dva dana nakon što je završio 101. Giro, još uvek tražim pravu reč koja bi ga opisala, barem iz mog ugla.

NESTVARNO.

Mislim da je to TA reč.

Po mnogo čemu poseban, ovaj Giro će definitivno ostati upamćen još dugo, dugo. Šta više, kao da se nije završio, još uvek nema tog oduška, tog krešenda kojim završava svaka trka. Pobednik poznat, svi se pakuju i odlaze na odmor ili na neke nove trke, a publika odmara uz osveženje i po malo komentariše, a po malo gleda u raspored, šta je seldeće?

Bez ikakve namere da u bilo koji od tekstova na ovom blogu uvlačim politiku, moram da pomenem da u većini komentara koje sam video na društvenim mrežama, kretanje trke iz Izraela, većini gledalaca nije jasno. Da li je finansijski momenat bio baš toliko jak i opravdan, ne znam, ali osim nekih lepih arheološkoh lokacija i jednog odlično osmišljenog tandem bicikla, nismo videli ništa posebno u prve tri etape. Israel Cycling Academy se pokazao kao ekipa ispod proseka pro-cont ekipa koje imamo prilike da vidimo na drugim GT trkama. U jednoj prilično skromnoj konkurenciji sprintera, Sbaragli se nije ni video, nekoliko begova Boivina i drugo mesto Ruben Plaze i  to je sve. U biciklizmu nema prednosti domaćeg terena, ali ako su već toliko vukli da jedna ovako velika trka krene iz Izralea, tim iz zemlje domaćina je morao da pokaže mnogo više.

Kad već pominjem ICA, da pomenem i druge pro-cont timove koji su uglavnom opravdali pozivnice koje su dobili. Svaki dan u begu, uvek pred kamerama i sa prilično jakim pokušajima da se osvoji neki primetni plasman. Ovog puta, nisu uzeli ni jednu etapu, ali se pojavilo nekoliko imena na koja će veći timovi računati kad krene prelazni rok (Ciccone, Balerini, Mareczko,…).

Kod sprintera, sve se na kraju svelo na duel Viviania i Bennetta. Viviani je novi miljenik Italije, osvojio je 4 etape i ni jednoj od tih pobeda nema ni reči prigovora. Međutim, mora se pomenuti da je Bennet svoje 3 pobede ostvario tako što je jednom iznenadio sve i na motodromu krenuo u sprint sa skoro 400m, a druga dva puta je koristio strpljenje i vozio iza Viviania. U svim drugim prilikama, kad je pratio svoj voz, gubio je iako su podaci koje je objavljivao Velon imao najviše snage, najviše wati u nogama. Ali, koja korist od toga kad su ga suvozači ostavljali da u završni napad kreće sa 15-20 m zaostatka za Vivianiem. Iskusna su ekipa, postojali su i pre nego im je Sagan pristupio, pa tim pre iznenađuje svojevrsna neuigranost u sprinterskim etapama. 3 pobede Benneta, nekoliko podijuma i 2 vozača u Top 10 (Konrad i Formolo) su za ekipu Bore odličan uspeh.

Univerzalci se nisu nešto pokazali (realno, nije ih ni bilo u nekom većem broju). Lično, očekivao sam mnogo više od Luis Leon Sancheza, ali je bio preopterećen čuvanjem Lopeza i samo u jednoj etapi je pokazao malo svoje magije i vatre u jednom jakom begu. Astana koja je celo proleće vozila vrlo agresivno i atraktivno, na ovoj trci je vozila vrlo proračunato i moram reći, dosadno. Vrebali su belu majcu i onog trenutka kad je Carapaz ispustio, Lopez je prigrabio i nije je ispuštao do kraja trke. Drastičnim padom snage Pinoa i Yatesa, Lopezu se otvorila i treća stepenica na podijumu, tako da je Vinokurov verovatno zadovoljan učinkom svoje ekipe.

Mohorič, izvrstan. Osim pobede na etapi, još nekoliko vrlo jakih begova i posebno atraktivih spustova. Polako postaje simbol hrabre vožnje na nizbrdici koja je mokra. Verujem da bi bilo uživanje gledati na nekom spustu njega, Nibalija i Sagana zajedno, vetru bi pobegli.

Kad pomenuh mladog Carapaza – Movistar izgleda postaje ekipa 3 zvezde koje voze zajedno. Kad u timu nisu Valverde, Quintana i Landa, postaju prosečna ekipa koja nema čime da napadne neki ozbiljan rezultat. Od kako im je otišao Lobato, nemaju sprintera, odlaskom Dawsetta u Kaćušu nemaju dobrog hronometraša, nemaju više braću Izagire, a Betancur koji je posle nekoliko godina borbe sa nedisciplinom i kilogramima 2017 počeo da vozi ozbiljno, nije iskoristio priliku da uradi nešto kao prvi vozač ekipe na jednoj GT trci. Uglavnom ga nije bilo, najveći uspeh bi mu bio da ostane u poslednjih 20 vozača na nekoj brdskoj etapi, ali ni jednom ni blizu osvajanja etape. Carapaz je doneo Movistaru etapu, bio blizu osvajanja bele majce i sigurno je buduća zvezda svetskog biciklizma, ali će trebati vremena da „odraste“.

Od vozača koji su pominjani kao pretendenti na GC, polovičan učinak. Woods (EFD) i Bennett (TLJ) su sigurno zadovoljni pokazanim dok su Aru i posebno Branbilla razočarali. Wellens je bio pravi Wellens dok zbog bolesti nije morao da napusti trku. Mentjes koji je pre par godina nagovestio veliki potencijal, nije se video na ovoj trci.

Jedno od najprijatnijhih iznenađenja je Denis Rohan koji je krenuo putem Domulana, od jednog vrhunskog hronometraša se transformiše u brdaša a da pri tom ne gubi na brzini i snazi na hronometru. Dugo je bio u Top 10, tek u poslednjih par etapa je pao u plasmanu. Možda ne 2019, ali 2020 će sigurno ozbiljno napasti neku GT trku.

Pinot je i ovaj put pregoreo u želji da bude na samom vrhu. Nakon pobede u trci oko Alpa došao je na Giro prepun samopouzdanja, dosta dugo je vozio pametno, bez nepotrebnih izleta i napada. Čak je u dobroj meri taktički nadmudrio Domulana u 19. etapi i dobio besplatnu vožnju do cilja, ali ga je sačekala 20. etapa i potpuni fijasko. Mač treće nedelje mu je došao glave i ekspresno je sa 3. otišao na 16. mesto. Nije se ni pojavio na startu poslednje etape. Pozzovivo se dugo držao 3. mesta, sa Pinoom se borio za podijum, ali je i on ostao praznih nogu u 19. etapi i sleteo na 6. mesto. Na kraju je završio kao peti, sam kaže da su i on i tim zadovoljni i da je ovo bio njegov najbolji Giro. OK.

Domulan. Ispostavilo se da mu pobeda na Giru 2017 nije donela niša osim dobrog ugovora do 2022. Potpuno neshvatljivo, Sunweb nije učinio ništa da pojača podršku za jednog od najboljih vozača današnjice.  Mlađani Oomen je do poslednjeg kilometra dao sve što je imao, ali to nije bilo dovoljno. Ako se na kraju etape voziš nekoliko mesta iza kapitena, nisi od pomoći.

Ali, ako ne prošle zime, možda će ove doći neko dovoljno jak da isprati Domulana do kraja neke nove GT trke. To su samo novci. Ono što je ovih dana falilo Domulanu, bilo je iskustvo ili bar dobar savet iz timskog vozila. Jer, napravio je bar 4 velike greške u toj famoznoj 19. etapi kojom je Froom okrenuo trku – nije odmah reagovao na Froomov napad (ako te napada neko ko je bar jednoako jak kao ti i ko nema ništa da izgubi, ne reaguješ kad ti je već pobegao 40+ sekundi); kad je poslušao Pinoa da sačekaju Reichenbacha (zašto bi  se uopšte FDJ trudio da juri Fooma, Pozzovivo je već bio otpao, imali su podijum, jurnjavom bi samo ugrozili to 3. mesto), i kad je DVA puta čekao Reichenbacha na dva spusta. Samo oko tog natezanja za vozačima FDJ je izgubio više od 90 sekundi. Izgubio je celu trku. Svi kasniji komentari da „Reichenbach vozi kao baba na spustu“ su bezvredni. Prošo voz. Pa ako je i na mestu primedba da je vozač preumoran, da ne može da ponekad donese ispravnu odluku u trenutku, šta su radili ljudi u timskom vozilu? Zar baš niko nije mogao da ga bolje posavetuje? Na ova pitanja neka odgovore potraže ljudi iz Sunweba zajedno sa Tomom.

Šta tek reći za Chaves/Yates/MTS? Suvereno su vozili prvu nedelju. I onda se nakon dana odmora nešto desilo sa Chavesom, loš dan, bolest, povreda,… mislim da nikad nije izašlo neko zvanično objašnjenje. Bilo kako bilo, Chaves je otpao iz trke za GC i šta – ostao je da se dve nedelje vozi u grupettu!? Par dana se još i muvao oko vrha grupe, noseći plavu majcu za Yatesa, a onda je sasvim nestao. Ako je bila prolazna slabost, zašto se u kasnijim etapama nije priključio Yatesu u naporima da sačuva roze majcu? Ako je bila oziljna povreda ili bolest, zašto ga nisu poslali kući? Neshvaltjivo.

A Yates? Nestvarno je vozio 18 dana. Onu jednu etapu je bukvalno pustio Chavesu da je osvoji. Naredne tri je osvojio tako suvereno, tako lako, kao da je vozio sa klincima iz ulice. Ali, vozio je i neozbiljno. Dok sam ga po peti ili šesti put gledao kako bezbrižno vozi nazad do timskog vozila, pa onda napred, pa sa strane pelotona, priča  i šali se sa drugim vozačima, palo mi je na pamet da nikad, ali NIKAD nisam video da tako nešto rade Froom, Quintana, Nibali,… dok su osvajali velike trke. Uvek disciplinovano, uvek u pravom jednoličnom ritmu podešenom upravo za njihove potrebe, uvek u formaciji, četvrti ili peti u svom timskom vozu, nikakvi izleti. Simon se povremeno razmetao. Trošio snagu. Već video sebe kao pobednika cele trke. Još kad mu je Froom ušao u glavu izjavom da „ne vidi ko bi i na koji način skinuo roze majcu sa Yatesa“….

Da li ga je to koštalo cele trke ili mu telo ipak nije bilo dovoljno zrelo za pune tri nedelje ovakve trke, tek, u 18. etapi je napukao, na usponu pred ciljem je izgubio dvadesetak sekundi. U 19. etapi je pukao, skroz, skoro 40 minuta. Pobedio je 3 etape, dugo nosio roze majcu, jedno vreme i plavu, sve zajedno 5 osvojenih etapa (20. etapu uzeo Nieve), sigurno da je veliki uspeh za bilo koju ekipu, pa i za MTS. Da li su mogli i mrvu više? To nikada nećemo znati.

Možda smo bili svedoci najsuverenije vožnje jednog čoveka današnjice. Supermena. Možda smo videli trku jednog čoveka koja se više nikad neće ponoviti. Možda je ovo samo početak jednog niza osvajanja svih GT trka, jedne za drugom, početak nečeg što se nikad nije desilo u istoriji biciklizma.

A možda će sve pući kao mehur od sapunice. Jer pre ili kasnije, neko će morati da da zvaničnu izjavu/presudu u slučaju Salbutemol. Siva zona koju su svojim neodlučnim i nerazumnim stavom napravili sami čelnici UCI će u jednom trenutku morati da se razbistri. I onda ćemo znati šta smo gledali prethodne tri nedelje. Froom će za neke biti supermen i heroj, za druge prevarant i deo mutnog projekta.

Planetarno priznati biciklisti, aktuelni i bivši, treneri, lekari, novinari,… postavili su desetak vrlo konkretnih i vrlo ozbiljnih pitanja na koja će neko kad-tad morati da odogovori. Ovde ih neću navoditi. Obrisao sam ih.

Samo ću, kao što kažu twitteraši, ovo da ostavim ovde:

Nakon osvajanja TDF, Bradley Wiggins je dobio titulu Sir i orden CBE.

Nakon 4 osvojena TDF i Vuelte, Froome je dobio OBE, bez titule Sir.

Razliku u ordenima možete pročitati OVDE.

Kao što rekoh, nestvarno.

Ne. Stvarno.

Ne, stvarno?

Pozdrav iz fotelje.