Ljubičasta čokolada s rupicama
Prođe još jedna Trka oko Švajcarske. U brdima bez brda, takmičarski trening za većinu vozača i timova. Tri nedelje pre TDF, verovatno nije trebalo očekivati previše, ali…
Po mnogo čemu neobično koncipirana trka. S jedne strane vozač/tim friendly, sa minimumom transfera i dve kružne etape, mnogo bliže publici koja je mogla da po nekoliko puta vidi vozače koji prolaze kraj njih. Međutim, izostanak nekih jačih brda, brdski ciljevi postavljeni na početku ili sredini etape, samo jedna završnica na brdu… za imena koja su se pojavila, za zemlju u kojoj se vozi i u okviru završnog brušenja i izbora vozača za TDF, premalo.
Za prilično bledo izdanje ove trke, pobrinuli su se i sprinteri, koji su, bar na papiru, trebali da obeleže ovu trku. Ali, osim 3, 4 imena, ni u ovom segmentu pelotona nije bilo nečeg vrednog pomena, kao da nisu ni došli na trku.
I pored toga, nekoliko stvari smo mogli prilično jasno da vidimo:
Sve prognoze koje su govorile o tome da će Porte i BMC biti neprikosnoveni na ovoj trci, bile su tačne. Tim koji smo videli na TDS je veorvatno 80% sastava za TDF (možda upadne Denis, da se pojačaju za TTT i Dylan Theuns, da Porte dobije još bolju podršku u brdima). Porte već sutra može da vozi TDF, što možda nije dobro, jer ipak će sad imati 3 (pre)duge nedelje da se malo odmori od Švajcarske i osveži za Francusku. Biće teško sve to vreme održavati formu na visokom nivou, pa ući u još 3 nedelje same trke.
Posebna priča je Greg van Avermaet. Najavljen kao jedan od glavnih konkurenata na sprintu, posebno u etapama koje su po konfiguraciji podsećale na klasike, skoro da se nije video. Ali je zato zablistao kad se najmanje očekivalo, na 7. etapi koju je dobio Quintana, više od 15 km je vukao Portea uzbrdo i pomogao da se sačuva žuta majca i dobije cela trka.
Movistar je planirao da dovede trio Qintana/Landa/Valverde. Da li slučajno ili namerno, tek, Valverde je u poslednji čas odustao i otišao na La Route d’Occitanie i tamo kao čovek, na miru, uzeo etapu i celu trku. Izbegao je klackalicu Q/L ko, kad i da li napada i na bivšoj Route du Sud pokazao klasu. Posebno me obradovao na poslednjoj etapi, kada je u majici vodećeg u GC, zajedno sa LLS otišao u beg i na kraju bio uhvaćen u poslednjih par metara pre cilja (završio kao 2. tu etapu). Pokazao klasu.
Da se vratim na TDS i Movistar. U jednoj etapi, Landa je izveo kasni napad i u jednom trenutku sam pomislio da će uzeti etapu. Međutim, na oko 250 m do cilja se bukvalno „izduvao“ i bio prestignut od cele grupe koja ga je jurila. Pobedio Ulisi.
U 7. etapi, Quintana je probao da presvuče Portea i na usponu dugom 25 km napao nekoliko puta sve dok Porte nije ostao stotinak metara iza njega. Do kraja etape je vozio sam i na kraju pobedio, ali je Porte imao uz sebe fantastičnog GVA koji ga je doveo na km do cilja i sprečio da gubitak vremena bude veći od dvadesetak sekundi. Već tad se znalo da će Porte uzeti i celu trku, jer na hronometru Quintana stvarno nema šta da traži. Verovatno je vozio blizu granica svojih mogućnosti, ali je i pored toga imao skoro 2 minuta zaostatka iza Stephana Kunga koji je pobedio. Katastrofa. (A tek Landa, 3:30 zaostatka :/).
Nakon katastrofalnog timskog hronometra, Jakob Fugslang je nekako mic po mic uspeo da se prikrade i na kraju osvoji drugo mesto u trci. Nije blistao, u 7. etapi je imao drugo mesto, verovatno je i sam očekivao bolje izdanje. Ali, ako sa tako lošim danima i celom trkom na kraju osvojite 2. mesto u generalnom, ne možete biti ni previše nezadovoljni. Jer, šta bi tek bilo da ste bar malo bolje vozili? Biće Astane pri vrhu na TDF, miriše na to.
Kad se pojavio sastav SKY za TDS, verovatno smo svi pomislili da su tek reda radi poslali 5. ekipu. Posebno, nakon 13. mesta na timskom hronometru. Međutim, još jednom je SKY pokazao da ništa ne radi slučajno i neplanski. Sivakov. Do juče potpuno nepoznat momak, praktično tek ušao u svet odraslih, vozio je odlično ovaj TDS i pokazao snagu onde gde mnogi iskusni i zreli vozači još ne mogu da dostignu takve rezultate. 14. i 16. mesto na etapama i 6. mesto na hronometru su ga na kraju doveli na 14. mesto u GC što je za vozača tih godina i (ne)iskustva odličan uspeh.
Od sprinetra se mnogo više očekivalo, mnogo veća borba i neizvesnot, ali su uglavnom svi zatajili. Zato se dešavala paradoksalna slika da na sprinterskoj etapi imate po nekoliko brdaša ili univerzalaca u prvih 10. Sagan je odradio svoje, uzeo jednu etapu i majcu za poene. Bio još par puta na podijumu ili blizu njega. Nekako sam stekao utisak da je nakon osvojene etape vozio opuštenije i ne baš na najvišem nivou. Na kraju 8. etape gde je stigao 4. odavao je sliku vrlo nezadovoljnog, možda i besnog vozača. Da li je bio besan na sebe ili nekog drugog (sprint je bio čist, niko nikome nije sekao put), možda nikada nećemo saznati jer Sagan je neko za kog etapa završava prolaskom kroz cilj i skoro nikad ne priča o tome šta je i zašto je bilo.
Od drugih sprintera, verovatno je Gaviria najnezadovoljniji jer nije uzeo ni jednu etapu. Nakon Kalifornije gde je „razbio“, ovde je bio dva puta drugi i ostatak trke ga uglavnom nismo videli, kao ni Gilberta. „Čast“ QS je spasio Enric Mas koji je osvojio majicu za najboljeg mladog vozača. Demarea skoro da nismo videli sve do 8. etape koju je pobedio. Colbrelli je iznenadio sve i uzeo 3. etapu. Pre i posle toga ga nismo videli. Videlo se da Kristoff pokušava da napravi nešto, ali niti je sam mogao da se pozicionira kako treba (osim u 8. etapi gde je stigao kao treći), niit je bilo i najmanje naznake nekog voza ili bar lead outa od strane tima UAE. Degenkolb i Greipel se skoro nisu ni videli. Matthews je jedan dan nosio maijcu za prolazne ciljeve.
Spisak onih koji su nam „ostali dužni“ se ovim ne završava jer nismo videli ništa od Molleme, Sepa Vanmarckea, Keldermana, Krujsvika, Pantana,… Previše prejakih imena za 0 uzbuđenja.
Sve u svemu, Trka oko Švajcarske je imala i bolja i uzbudljivija izdanja, ali videli smo izuzetne trenutke Juul Jensena, GVA, Ulissia, Portea, Quintane,… pa ćemo i sledeće godine očekivati novo izdanje.
Meni će ova trka ostati u najlepšem sećanju jer sam i prošle i ove godine na nekoliko etapa bio gost u studiju Sport Kluba i zajedno sa Pavlom komentarisao trku (o tome ću Vam pričati nekom drugom prilikom).
Za jednog biciklistu iz fotelje, nema bolje 🙂
Kuckamo se.