Pre 3 nedelje, seo sam pred TV i s nestrpljenjem čekao početak prve etape, po mnogima najveće trke sezone. Za razliku od uobičajenog rasporeda na velikim trkama, ova nije počela prologom, timskim hronometrom. Krenula je odmah sa dugom ravničarskom etapom, bum, pun gas. Sa mnogim najavljenim promenama i imenima koja su se pojavila u startnoj listi,
„Oni su sastavljeni samo od snage i čiste volje“ Moja gospođa, nakon što je čula da je Nibali sa slomljenim pršljenom vozio 4 km. Eto, ovaj naslov sam po malo ukrao od svoje lepše i pametnije polovine. Volim sport i pratim kad god to mogu. Fudbal, NFL, basket, vaterpolo i posebno, biciklizam. Ponekad dnevne obaveze premeštam
Sutra će biti drugi dan odmora na #TDF2018, neke stvari su mnogo jasnije (Sagan je milsim i teoretski obezbedio Zelenu majcu), vodi se i dalje bitka za tačkastu i belu, a svi čekamo Pirineje da vidimo da li je Žuta majca Geranta Thomasa samo farsa i mazanje očiju konkurenciji ili ćemo u Pirinejima gledati nešto do sad nezamislivo,
Gledali ste etapu 9? Više od 20 padova, odustajanje jednog od glavnih favorita, pretumbavanje u generalnom plasmanu, krš i lom,…? A prethodnih osam? Ja sam najveći deo prenosa etapa proveo ovako. Ovogodišnji TDF je počeo i nastavio se dugim nizom etapa koje su nazivane „ravne“ ili brežuljkaste (hilly), ali ovako ili onako, završavale grupnim sprintom. Osim TTT
Ponekad je burek iz pekare 100x slađi od mladine torte na nekom venčanju. I poljski cvet zamiriše lepše od najlepše ruže. Ali Tour de France je Tour de France. Jedan i jedini. I zato je žal za propuštenim pelotonom po julskim drumovima Francuske verovatno najveći i najteži. Godinama u nazad, neka imena gledamo
