2018, utisci

OK, malo kasnim sa ovim tekstim, ali tek je prošla prva etapa Tour Down Under pa nam 2019 još nije ozbiljno zaokupila pažnju. Lako je Saganu i kompaniji da voze svaki dan po 150-200 km po belosvetskim drumovima, aj neka probaju da za 9 poslednjih dana decembra voze više od 750 km po centru Beograda i pronalaze mesta za parkiranje u tačno određeno vreme u određenim delovima grada. Nego…

2018 nam je donela mnogo toga, uzbudljivih momenata, veličanstvenih, užasavajućih, srećnih i tužnih, imali smo pun paket osećanja tokom cele sezone. Nemoguće ih je sve nabrojati. Čak i kad bi se pravila neka lista TOP 10 najjačih utisaka, verovatno se ne bismo složili. Biciklizam je veliki, svaka trka, svaka etapa, svaki biciklista donosi nešto svoje, isto kao i svi mi koji ih pratimo. Zato, ova lista je mojih nekoliko top utisaka, nešto po čemu ću pamtiti prošlu bici-godinu. Slobodno u komentarima dodajte momente koji su vama po nečemu bili naj.

Utisci su poređani po „kako sam se setio“ redu i njihov redosled ne označava njihov značaj.

Napad Frooma na Colle delle Finestre, Giro, 19. etapa

Posle svh natezanja oko slučaja Salbutemol, UCI i WADA su rekli svoje i stavili tačku na celu priču. Mnogi će okretati očima i značajno klimati glavom, ali zvanično, Froome je čist vozio Giro i uradio nešto što niko nije očekivao – nakon vrlo traljave dve nedelje, u trećoj se probudio, nadoknadio minus, pa opet vozio loše etapu da bi u 19. etapi okrenuo celu trku na način koji niko nije očekivao – napadom dugim više od 70 km, sam, sa vrha pelotona, pobegao kompletnoj konkurenciji, razbucao generalni plasman i dva dana kasnije i zvanično osvojio Giro. Nešto što je ličilo u prvih 50 m na uobičajeno „proveravanje protivnika“, pretvorilo se u beg koji ni duet Pino-Domulan sa još par vozača nisu uspeli da dostignu.

I dalje tvrdim da je ovde ceo tim Sunweba podbacio, ako Domulan nije reagovao odmah, morali su da mu iz svih grla viču da krene za Froomom, samo je trebao da vozi uz Frooma i da na kraju osvoji svoj drugi Giro, ali ne, izgubljene su sekunde i desetine metara i dok su se Domulan i ostatak pelotona osvestili da Froome u stvari napada iz sve snage, već je bilo kasno. Ali to jeveć problem Sunweba (i nije jeddini), a Froomu svaka čast.

Simon Yates, proleće i jesen

Kako je zagrizao u Giro, izgledalo je da će pokidati sve do kraja TDF. Sa kakom lakoćom je pratio sve promene ritma, osvajao etape, do početka treće nedelje bio superioran.

Ali, i pored iskusne i jake podrške od strane tima, i pored godina provedenih na world tour trkama, poražen je od najvećeg neprijatelja – samog sebe. Bukvalno se šepurio pri vrhu pelotona, izlazio iz linije, vraćao se do kola pa išao napred, paradirao pred očima konkurencije pokazujući im koliko je jak. A oni su ga strpljivo pustili da bespotrebno troši snagu i čekali svoj trenutak. Čak su mu i dolivali malo vode u uši ne propuštajući da u intervjuima naglase da je on jedini pretendent za GC i da mu niko neće preoteti roze majcu. Mhm. Samo se ti loži Simone.

Kako je završio Giro, videli smo.

Samo par meseci kasnije, isti ovaj Simon je izašao na puteve Vuelte. I dalje jak „kao zemlja“, ali sazreo, potpuno fokusiran, bez i jedne sekunde beskorisnog rasipanja snage na bilo šta. Ni jedan jedini put na vetrometini, uvek u zaklonu pelotona, kretao u napade kad je trebalo, pobedio na kraju. Naučio lekciju. Od razigranog i nekontrolisanog dečaka, izrastao u šampiona.

Thomas u žutom na Jelisejskim poljima

Višemesečna Salbutemol saga je zakačila i njega i sve druge vozače SKY. Iritiran time i verovatno na rubu strpljenja i višegodišnje senke pomoćnika u kojoj je bio, još pre TDF je najavljivao da će sa Froomom ili ne, na TDF on biti vođa tima. I sam Brailsford je balansirao na dve stolice, ni jednom se pre trke nije izjasnio ko je prvi vozač ekipe, Froome ili Thomas?. MTS godinama kombinuje braću Yates sa Chavesom, Valvrde/Landa/Quintana je glavobolja MOV, ali je SKY uvek imao jasno definisanu hijerarhiju u ekipi. Ovog puta ne.

U jednom trenutku, tokom prve nedelje, Thomas je izjavio da će „Alpi pokazati ko je ko u ekipi“. I tako i bi. Pobedom na 11. etapi je ušao u Žutu majcu i nije je ispustio do kraja Tura.

Na podijumu, na Jelisejskim poljima, njegove reči su govorile jedno, a izraz lica i govor tela nešto sasvim drugo. Ja sam video i jed i bes i inat i … a šta ste vi videli?.

p.s. ovaj Thomasov trijumf če ostati upamćen i po jednom, po malo bizarnom podatku – za tri nedelje i više od 3800 km po svakojakim terenima, Thomas nije imao ni jedan jedini defekt! Ni jedan. To je valjda to zrno sreće koje nam svima treba.

Lawson Craddock, EF Drapac Cannondale, TDF 2018

Nibali, Gilbert, Sagan,… svi su imali strašne padove i ozbiljne povrede i svi su završili etapu a Sagan i trku do kraja uz strašne bolove, patnju, užas,… ali ću TDF2018 pamtiti i po ovom momku.

Evo danima hodam kroz kuću iskrivljen, te patnje, tog užasa. Prešao sam valjda 850 metara za vikend. Craddock je vozio 3800 km sa slomljenom lopaticom, puknutom arkadom i ko zna koliko oderotina koje kao i svakog od nas, užasno peku kad preko njih stalno ide znoj. I završio je TDF. Nebitno na kom mestu, za njega i vozače kao što je on bi morala da se uvede neka majca posebne boje, kaciga koja svetli, bicikl koji leti,… nešto veliko.

O njemu i drugima koji su povređeni nastavljali trku bar do kraja etape, pisao sam OVDE, ovo je samo još jedan način da izrazim duboko poštovanje za ono što čine.

Sagan osvojio kocku

Nakon tri godine praćene malerima (da podsetim i na Thomasov TDF 2018 po tom pitanju), Sagan je uspeo da vozeći svoj prepoznatljivi stil „ispod radara“ dogura sa vrhom pelotona do 50 km od cilja. A onda je onako, iz ramena, ubacio u viši prenos i lagano se odvojio od ostalih, 50, 100, 200 metara,… Dok su se Terpstra i Van Avermaet dosetili da ipak nije pametno pustiti Sagana da ode, on je već preselio do vozača koji su ceo dan bili u begu. Ono što se uglavnom ne dešava kad Sagan dospe u vodeću grupu, ovog puta je izostalo – svesni da će uz Sagana bar videti podijum, Dillier i
Wallays su menjali smene zajedno sa Saganom neko reme. Na žalost Jelle
Wallays je malo kasnije usporio i otpao, a Sagan i Dillier su nastavili sami do kraja.

Iako je Sagan bio 100% favorit, mnogi su se prisetili kako je Boonen već video svoj peti Roubaix kad ga je u ciljnom pravcu pretekao Hajneman. Ovog puta, iznenađenje se nije desilo i Sagan je pobedio.

Na veliku žalost celog bici sveta, Roubaix2018 će ostati upamćen i po tragičnoj smrti mladog Michaela Goolaertsa (Veranda’s Willems-Crelan ), koji je na stazi pao usled srčanog udara i kasnije te večeri preminuo.

Valverde osvojio Svetsko

Kruna jedne velike karijere, šlag na torti, trešnjica na vrhu šlaga. Bolje ne može.

Iako je svrstavan među favorite, na pojedinim mestima se moglo čuti i to da ima godina koliko ima, da će u trci učestvovati i neki mnogo mlađi favoriti i možda gladniji pobede. Francuzi su izveli fantastični napad pred kraj trke, Pino se žrtvovao, Barde je preuzeo palicu da otvori put ka pobedi Alaphillipu, ali je mlada francuska zvezda u naletu posustala na poslednjem usponu i ceo plan Francuza je pao u vodu. Znalo se na kraju da Barde iako ima srce ko kuća, nema noge za sprint finiš sa Valverdeom i španski veteran je s pravom obukao šareni dres. Sve čestitke.

***

I još mnogo toga: neki bomba transferi, raspadi ekipa, pobede i porazi,… za još 10 ovakvih tekstova. Ali o nekim drugim temama preteklim iz 2018, neki drugi put, u nekom drugom tekstu. Dopišite svoje, aj nemojte da ste lenji.

Voli Vas i pozdravlja

Biciklista iz fotelje.