Sakriven na otvorenom

Poslednjih 5-6 sezona, verovatno ne postoji vozač o kojem je više pisano, pričano i koji j eviše praćen i na drumu i van njega od Sagana. Imali su drugi vozači i velikek uspehe i velike skandale, ali je čak i kad nije pisano direktno o njemu, nalazio načine da se provuče bar kroz par rečenica. Seona klasika je počela i već smo ga videli viđe i duže nego što ćemo neke vozače videti za celu sezonu. Navijamo, prognoziramo, rpedviđamo taktiku i ponašanje. Ali, na osnovu čega? Prethodnih uspeha? Karaktera? Neke fizičke ili mentalne snage koju smo videli kod njega tokom prethonih godina?

Realno, o Saganu ne zamo ništa.

Nije baš ono, „ništa od ništa“, on nije neki freak koji do anatizma čuva svaki sekund svoje privatnosti, ali, stvarno, da li išta znamo o tome kako i kad trenira, kakve su mu „brojke“, planovi, šta i koliko vežba, na čemu radi? Ne, ne, ne i ne.

Tek tu i tamo se pojavi neka kratka crta o tome da je otišao na visinske prirpeme, da se vratio, da će nastupiti na nekoj od trka. Na svako pitanje o nekoj trci koja sledi odgovara nekom od hiljadu varijanti koje bi se mogle opisati sa „biće šta će biti“. Ako pobedi, uglavnom odgovara sa „hvala timu, radili su super (mada se često nisu ni videli i nisu bili ni blizu njega), trka je bila nervozna, svi su hteli pobedu, bilo je dobro“. Ako ne uspe, odgovor je uglavnom „probali smo, nije išlo, biće još trka“.

I to je to.

Kad saberete sve njegove izjave pre i posle trka, teško da ćete nakupiti 10 različitih rečenica. I ni jedna ništa ne obećava niti objašnjava. Kad jednom „okači bicikl o klin“, biće ekstra kandidat za političara. Srećom, prilično  je izvesno da ga to ne zanima.

Razveden, ima sina Marlona, ne zna da peva, ni igranje mu nije blisko, opušta ga MTB, podržava porodicu (brat Juraj uz jega dobija ugovore koje nikad ne bi imao, sestri je kupio i opremio frizerski salon, roditeljima pomogao da otvore restoran-piceriju, jedino su nejasne one ski naočare koje nosi na kraju svake trke, mnogi tvrde da su to u stvari naočare za moto sport i da sponzorski novac koji ide od njih, ide najstarijem bratu Miroslavu koji vozi motor u Europe Endurance takmičenju). Na njegovorj poslednjoj teovaži piše „Why so serious?“. I gura svoj Peter Sagan brend. U celom pelotonu, jedini je koji ima reklamu svog brenda na dresu. Niko drugi u timu ne nosi ovaj logo, ali on da.

*mala dopuna svekolikog znanja o životu Sagana – vežba kod kuće da bude mađioničar (izvor: Đorđe Pejković 🙂 )

Ceo život jednog od najvećih vozača ikad, smešten u jedan pasus.

I onda, ko može da kaže ili bar približno pogodi, šta će sledeće uraditi, u kakvoj je formi, kakvi su mu stvarno planovi? „Nije bilo u planu“, „Desilo se“, „Poja vila se prilika pa sam skočio“,… ispada da ni na jednu trku ne dolazi spreman, već samo sedne na bicikl i krene (setite se priče iz Katara kad je došao par dana pred trku i rekao „Prevruće je, neću da vozim trening“ i na kraju osvojio svoju drugu titulu Svetskog šampiona). I priče pred Bergen kako je bolestan, kako ne očekuje ništa, kako je iscrpljen i nije trenirao dovoljno. Znamo kako je završilo.

Zato, verujem da ni njegovi najbliži saradnici ne znaju šta će i da li će uraditi u narednih mesec dana. Pominjao se Lijež-Baston-Lijež kao glavni cilj, ali ko će ga znati. Možda ne pobedi ni jednom ovog proleća, možda je zaista još rovit od bolesti i nije u formi. A možda osvoji nekoliko monumenata koji su pred nama.

Niko ne zna.

Sagan je to.

Do skorog kuckanja

Pozdrav iz fotelje.

Please follow and like us:
error
4 Comments

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.