Samo (se) vi gledajte
Na kraju 2018., kad smo podvlačili crtu i sumirali utiske, sve je bilo manje-više očekivano. Proleće je donelo neke herojske pobede na klasicima, Giro onu neverovatnu etapu Fruma, TDF iskakanje Thomasa iz SKY kalupa, Vuelta jednog novog Simona Yatesa, a Svetsko nagradilo Valverdea za životno delo. QS premašio 100 pobeda u jednoj sezoni. Sagan uzeo Rube i Zelenu majcu. Bila je to dobra godina za nas pored TV ekrana. Odlična.
Danas je 26. april 2019, pre par dana je završena Valonska strela. Još malo pa kraj prvog tromesečja 2019. bici-godine. Navijački pristrasan i zaluđen bici trkama, ne mogu da se otmem utisku da sam u ova 4 meseca već video i proživeo uzbuđenja koliko za celu 2018., možda i više. Ili ovo nisam isti ja, ili ovo nije više isti sport. Pogledam se u ogledalo – isti ja. Znači da je do biciklizma.
Nego, kako opisati sve ono što smo videli i što je drugačije u par kratkih pasusa? Nemoguće? Pa ako je van Aert uspeo da premosti više od minuta zaostatka za manje od 30 km na Rubeu, možda uspem i ja da sve što mislim sabijem u tekst normalne dužine.
Sve se promenilo, više ništa ne važi. Neko je otvorio Pandorinu kutiju i sad nema nazad.
Već pomenuh da se vozi brže, mnogi rekordi etapa ili pojedinih deonica su pali. Veliki broj „radnika“ i ne završi trku, sagore vukući ostatak tima brzinama koje nisu planirane. Jednostavno, drugi voze brže, moraš i ti.
Begovi. Nije sve jedno pustiti DeGendta u beg, može da pobedi. Ali ni on više ne ide od nultog kilometra. Sačekao je priliku i napao u poslednjih 70 km. Pobedio. A tek Lucenkov beg? Videste li to? Udari u brdo – vrati se. Padne – vrati se. Uhvate ga – odsprinta ih na kraju. Koliko uzbuđena u samo jednoj etapi!
Kasni begovi. Uvek ih je bilo. QS je brdo pobeda uradio na ovaj način, na 20-30 km do cilja pošalju jednog ili dvojicu. Ali za njih se zna da će to uraditi, svi to očekuju, svi se nadaju da će uspeti da uhvate priključak. Ali na Flandriji, zez. Ode Betiol. Neka neka ide, nema pobeda, neće izdržati. E pa, grešite momci, silno grešite. Vođen svojevrsnim pogledom na Flandriju: „To je u stvari laka trka, pred kraj treba da odeš napred i da te ne dostignu“ kako je rekao u jednom intervjuu, stigao je na cilj suvereno, bez da su ga i jednom ugrozili. Samo se vi pogledajte i „neću ja da spajam“, hvala lepo.
Pa pomenuti Van Aert na Rubeu. Setite se Sagana i Cancelare kako su 2016 jurili Tonija Martina više od 100 km. I nisu ga stigli. A ovaj, tek od skoro drumski vozač, pristigao iz ciklokrosa u kojem trke traju oko sat vremena, stigao je veliku grupu nakon defekta u Arembergu i pada u prvom dostizanju. Verovatno niko (ni Jumbo, ni navijači ni režija koja je radila prenos) nije verovato da će se vratiti. Pa veliki Kristoff je nakon 2 bušenja gume praktično odustao od potere. Ali ne i Van Aert. Još je smogao snage da ode napred sa Lamper/Sagan grupom. 22 mesto? Za mene je on bio na podijumu.
Trenutna trka po Alpima. Ni ono „ko kosi a ko vodu nosi“ više izgleda ne važi. Kad ste poslednji put videli Frooma da radi za nekog drugog? Od kako je pomogao Wigginsu da osvoji onaj TDF, Froome je br 1, zaštićeno božansko biće u timu SKY. Ali, na ovoj trci pomaže iz petnih žila da se mlađani Teo i Sivakov odbrane od napada Nibalija i Majke. Ovo nije njegov deo sezone, nije njegova forma, ali je izašao napred 5-6 puta u brdima i pokazao klincima kako se spaja na tempo. Od 4 etape su uzeli 3 i ne ispuštaju majcu u GC (na kraju, Sivakov prvi, Teo drugi u GC)
Još malo Alpa, gledam kako Masnada napada GC i paniku u SKY, Astani, Bori, Bahreinu. Jer, u 3. etapi su se gledali Froome, Nibali i Majka, a Masnada otišao. Dok su se dogovorili ko (ne)će da ga juri, čovek uze etapu. Evo i sad su ga pustili da ide skoro 7 minuta ispred grupe, a dostizanje im ne ide po planu. Elizonde vuče na vrhu, ali kao što naslov ovog teksta kaže… (na kraju Masnada pobedio i ovu etapu ali sa nedovoljnom razlikom da uzme celu trku).
Šlag za kraj. MVDP. Skraćenica koja će postati verovatno sinonim za nešto što menja neka ustaljena shvatanja jednog sporta. Neka Alafilip vozi proleće svoje karijere, neka je Sagan u najvećoj krizi od kako vozi, ali največi deo naslova, tekstova i analiza je posvećeno Mathieu van der Poelu (holanđani ga izgovaraju Fan der Pul).
Zbog njega će mnoge stvari morati da se promene „dvesta-iz-mesta“. Neću pisati o njegovom poreklu ni o hvalospevima po svetskim portalima i sportskoj štampi. Ni o slatkim mukama tima Corendon-Circus (već se pominju neke konkretne brojke i ponude da se MDVP proda nekom od velikih timova). Ovaj momak je pokazao i na primeru dokazao da neka dosadašnja ubeđenja i „pravila“ više ne važe. Napravio je verovatno nezabeležen „ulaz“ u drumsko trkanje na svetskom nivou, u 6 kriterijuma 4 pobede i dva 4. mesta. I još 2 etape na dve višednevne trke. Ali više od samih titula, „okrenuo je igricu“ načinom na koji ih je ostvario.
Pokazao je da onaj famozni odnos „1 minut – 10 km“ više ne važi. OK, i ranije se znalo da ta vrednost može da ide gore-dole u zavisnosti od mnogih faktora, pre svega konfiguracije terena (u planinama grupa stigne i 3+ minuta na 10 km), ali ono što smo svi videli na Amstelu, obara sve do sada računate vremenske granice dostizanja. Na više od 10 km do cilja, rekao je sebi „ili sad ili nikad“ i potegao. Krenuo da skuplja grupice vozača koje su bile ispred njega. Na 7 km do cilja imao 55 sekundi zaostatka! Po svim dosadašnjim shvatanjima, nedostižno za nekog ko sve vreme radi na vrhu, bez smene, bez pomoći.
Ali, koga je briga za dosadašnja shvatanja? Danas je danas, juče je prošlo. I dok su se Alafilip, Fuglsang i Kwiato gledali i plesali levo-desno čekajući ko će prvi do krene, MDVP-express je stigao do njih, prošeo kroz njih i odsprintao do cilja. Jedino je Fuglsang nekako uhvatio priključak do 3. mesta. Ostali su… ostali u šoku.
I dok je bez daha ležao iza linije cilja, Holandija je bila u transu, tastature su se usijale da po društvenim mrežama objave čudo koje smo svi videli a neki su samo čekali da vide watažu koju je napravio. Njegove podatke možete pogledati OVDE.
Šta je ovom pobedom svima pokazao?
„Napravio je sve moguće taktičke grešeke, a opet pobedio“ kako reče jedan od komentatora. Danas svi voze po nekoj taktici. Pre svake trke postoji šema, postoje zadaci, tajming,… malo je onih koji imaju slobodu (i snagu) da improvizuju, možda Sagan, Nibali, GVA, Alafilip i još par njih. Svi ostali voze po nekoj skoro vojnoj disciplini. Kao što je Purito Rodrigez govorio pre par godina, „Pogledate peloton, a izgleda kao da je nekoliko kompozicija vagona istih boja poređano jedna iza druge“. MVDP je napravio greške (posebno onaj napad na oko 44 km pre cilja), možda će nešto iz njih naučiti, možda ne, ali je pokazao da nisu presudne, može se i pogrešiti, a opet pobediti.
Nije čekao nikog. Bez obzira na sastav grupe u kojoj je bio, nije čekao da neko drugi krene, a kad je krenuo, nije čekao da još neko preuzme i menja ga, preuzeo je odogovornost i vukao.
Zanemario je sva dotadašnja shvatanja o vreme-razdaljina i krenuo kad bi verovatno svako drugi na njegovom mestu pomislio da je trka gotova i da samo treba u laganom tempu doći do cilja. NIKO nije video da je u tom trenutku moguće ono što se desilo na kraju, svi su gledali dvoboj Alafilip-Fuglsang kojima se kasnije priključio i Kwiato. Čak i kad je pokupio Schachmana, i dalje su kamere pratile prvu trojicu. Ne zaboravimo, vožena je jedna od najvećih trka u Holandiji, holanđani su radili prenos (a oni znaju se rade bici trke), holandski vozač nije pobedio na toj trci o.ho.ho godina i MDVP je proglašavan za jednog od favorita. I opet ga je bilo malo u kadrovima u poslednjih par minuta prenosa.
I ono što je možda najvažnije od svega i na čemu će mu se svi ljubiteli biciklizma zahvaljivati – vratio je trkanje u najčistijem obliku na drum. Taktika, tim, wataža, diplomatija i sve ostale cinculacije čine peloton, ali srce, noge i pedale čine biciklistu.
Ostaje nam da vidimo da li će tim poštovati unapred urađen plan po kojem MDVP sad ide na MTB takmičenja ili će povučeni fantastičnim uspesima i publicitetom, poslati heroja na druge drumske trke (sad su im na redu Eschborn – Frankfurt i Denkerk). Ako ga i ne bude bilo, već je ostavio trag veći nego što su ostavili mnogi za više godina karijere (pogledajte njegovu stranicu pa prebrojte prva mesta)
Kao što rekoh, tek je kraj prvog tromesečja, ali već sad se vidi da će ova sezona biti bolja, brža i pre svega, drugačija od mnogih prethodnih. Ako ste ranije i mogli da preskočite neku etapu, odgledate samo reprizu ili snimak poslednjih par km, nemojte to više raditi. Sad su trke od starta do cilja, nema praznih, monotonih delova, u svakom trenutku može da kresne neko. Nemojte propustiti 🙂
O borcima iz Bore, novim klincima u SKY (za neki dan INEOS tim) i astancima sa planete Pobeda, nekom drugom prilikom. Nemam kad, gledam prenos 🙂
Srdačan pozdrav
Biciklista iz fotelje.
p.s. nije moglo kraće.
About Author
I nije trebalo kraće! Tek par godina redovnije pratim trke, ali primetio sam prmenu. Uzgred, ne mislite li da bi naš komentator na Eurosportu morao da bude neko kompetentniji?
Gospodin Pavlović je bio aktivan takmičar, reprezentativac, vozio trke po celom svetu, zatim bio trener, selektor, sudija i organizator trka. ne znam ko bi mogao da bude kompetentniji? nema tog ugla biciklizma u kojem nije bio i iz kojeg nije pratio ovaj sport. možda Vam se ne dopada način na koji komentariše, i sam bih imao nekoliko zamerki, ali kompetencije mu sigunro ne fali 🙂
Još dok sam pisao, bilo mi je jasno da nisam odabrao pravu reč. Hteo sam da kažem da mu nedostaje raznovrsnost ili širina u komentarima. Prošle godine je imao gosta, takođe bivšeg takmičara, koji mi je bukvalno otvorio oči svojim komentarima. Dakle, voleo bih da čujem nešto novo od komentatora, a ne stalno ponavljanje desetak fraza, koje sam več naučio napamet.
tačno, termin „kompetentan“ jeste bio pogrešan.
a za ovo drugo – uklapa se u tekst koji sam napisao. mnoge trke se odigravaju šematski, isti potezi istih vozača/timova, pa onda i nema nieg novo što bi bilo pomenuto. Možda će ova nova eksplozivnost, iskakanje do sad neponzatih vozača i neka nova „krv“ dati i komentatorima više materijala o kojem bi pričali. sve se promenilo, pa ćemo verovatno imati prilike i da čujemo nešto drugačije komentare 🙂
Poštovani Aco,
Šta po Vama znači kompetentnoji? Možda nama boju glasa za nekog voditelja, ali svakako poznaje materiju. Da ne bih ponavljao, već gore navedeni odgovor gospodina, pored biciklističke reputacije Radomir Pavlović je završio Fakultet za fizičku kulturu u Beogradu. Sve pohvale. Biciklizam nije fudbal, pa da svi znamo sve.