Ti amo 102

Nešto nisam fan onih predugih reklama za ES player, em su duge, em uglavnom upadnu u vreme kad se negde na nekom drumu dešava nešto bitno em ih ima malo pa posle nedelju dana znaš svaki sekund svake od njih. U nazad.

Ali, mora se priznati, napravili su odlučnu video najavu za Giro102, odličnu. I meni uštedeli trud da smislim neki pametan naslov.

Elem, vidim da već danas svi izbacuju svoje najave za prvi GT sezone, pa što ne bi i Cikloonako, šta mi teško? Lomio sam se da napišem jedan kratki tekst sa naglaskom na 3 glavna favorita za osvajanje Gira, ali se mislim, pa to će svi pisati. Onda(k), da se osvrnemo na neke druge vozače koji će se pojaviti, a koji su vredni gledanja.

Nakon što je izašla startna lista, konkurencija za GC se svela na 3 tima (ok, možda 3 1/2) dok se većina drugih opredelila da pošalje ekipe sa pojedincima koji će probati da ćape po koju etapu.

Danas o sprinterima:

Velika nepoznanica. Ni jedan od ovih koji će se pojaviti na Giru nema sezonu iz snova, ne blista u kontinuitetu i teško će biti prognozerima da se opredele za nekog.

Ewan je tek od skora počeo da pobeđuje ali je užasavajuća činjenica da i posle skoro 5 meseci u novom timu – on nije deo tima. Do sad nismo videli ni jedan lead out odrađen za njega, a ni tokom etape se njegovi ljudi ne trude previše da ga zaštite od vetra.  Ali smo svi mogli da vidimo 6. etapu na trci oko Turske – glavni sprinter pobedi i sedi na trotoaru minutima bez daha, a  niko iz tima mu ne prilazi da mu doda gutljaj vode, da ga ogrne, da ga potapše po ramenu. Ništa. Šta god da je u pitanju, ovo ne bi smelo da se dešava.

Gaviria je nakon obećavajućeg starta sezone naglo potonuo. Išao je u duetu sa Kristoffom na klasike i prilično se dobro držao do par km pre kraja, a onda ostajao bez snage. I dok je Kristoff lepo iskoristio priliku i uzeo par neplaniranih velikih pobeda, Gaviria na Giro ide sa jednm velikim znakom pitanja, šta može a šta ne.

Ackermann, ogledalo Gavirie. Koliko ga početkom sezone nije išlo, toliko ga je krenulo pred sam Giro. Izgleda da je mnogo bolje tempirao formu nego neki njegovoi protivnici, pa mi se čini da je najozbiljniji kandidat za osvajanje neke od etapa.

Iako smo celo proleće coktali i vrteli glavom nad lošem izdanjem Sagana, meni je Viviani jedan od najvećih „gubitnika“. Znam da zvuči po malo čudno jer vozi u verovatno najboljem timu današnjice, u timu koji pobeđuje skoro na svakoj trci ili etapi gde se pojavi. Ali, ne pobeđuje ON. Ako pogledate snimke nekoliko trka u kojima je bio samo mamac za druge sprintere dok su Alafilip i kompanija pobeđivali, videćete na licu Vivianija nesumnjivo izraz nezadovoljstva. Jer, u krvi sprintera je da pobeđuje. Sve ostalo je manje važno. Zato je poprilično nejasno u kakvoj formi dolazi na Giro. Željan je pobeda, ali su željni i drugi.

Uvek nezgodni, snažni i nepredvidivi DeMare. Nema ga nema, i onda samo izleti. Jedan od retkih sprintera koji je apsolutna zvezda svog tima i koji uvek može da računa na to da će ceo ti zaginuti za njega. Ni jedna pobeda ove godine, samo nekoliko drugih mesta, što samo znači da dolazi GLADAN na ovaj Giro i verovatno pod izvesnim pritiskom. Jer, istorija biciklizma je jako kratkog pamćenja. Ne pobeđuješ – prolaziš.

I to je to što se tiče glavnih kandidata za sprinerske etape. Možda Mareczko uspe da najzad zablista u Prvoj ligi, vozeći najveću trku u zemlji u kojoj je biciklistički odrastao za tim iz zemlje u kojoj je rođen. Bio bi to divan poklon i za njega i za CCC kojem ove godine baš i ne ide (4 pobede do sad).

O nekim drugim lovcima na etape, brđanima, jedan od narednih dana.

Ciao.