Sudijska je poslednja

Već nedelju dana ide Giro, prva GT trka sezone i skoro sva pažnja biciklističke javnosti je posvećena dešavanjima na drumovima Italije. U pretrpanom UCI rasporedu, mnoge trke imaju tu nesreću da upadnu u te tri nedelje i zato prodju skoro nezapaženo u široj javnosti. Na 4 Dana Denkerka Gronevegen razbija (uzeo 3 pobede u 4 etape), na Vuelta Aragon „mali“ timovi „kidaju“, a na Kaliforniji, Sagan uzeo prvu etapu, Cav se bori za goli biciklistički život a klinci iz DQS uzimaju etape.

I sve je to OK, neko će ući u istoriju, neko uzeti nešto para a svi ući u statistiku, dobru ili lošu. I idemo dalje.

Ono što nije OK, to je što smo se za nedelju dana nagledali velikih sudijskih odluka.

Da se razumemo, ne prodje etapa ni jednodnevna trka da neko iz pelotona ne prekrši neko pravilo. Delovi biltena u kojima se navodi ko je i za šta kažnjen i koliko, skoro nikad nisu prazni. Neko se duže drži za kola, neko baci otpatke gde tome nije mesto, plati stotinaka franaka i većina nas ispred TV ekrana nismo ni svesni toga. Ali, ponekad se dese stvari koje svi vidimo i koje značajno utiču na trku.

Već prvog dana, desio se Hioki Nishimura iz tima Nippo Vini Fantini. Ultra kratka i ultra teška prva etapa Gira, samo 8 km duga je bila za njega kobna. Što tehnički problemi, što ubitačna 2 km uspona na Madona di San Luca, tek na cilj je stigao sa 4:36 zaostatka za Rogličem, iza zacrtane rampe i odmaah ispao sa trke. Bilo je nekih komentara tipa, „mogli su ga pustiti“, „nije fer“, „kako im nije bilo žao“… ali, ni jedan nije bio na mestu. Pravilo je pravilo i mora se poštovati. Pao mi je na pamet slučaj Bena Kinga koji je tad vozio za Liquigas i hronometra na TDF. Prethodni dan je pao, strašno odrao podlaktice i rebra, nije ni mogao da se nagne napred ni da koristi naslone za ruke na hronometraškom biciklu, vozio je običan drumaš i zakasnio 2 sekunde. I bio izbačen sa Tura.

Znači, Sudije 1 : Publika 0.

Samo dva dana kasnije, na trećoj etapi, Viviani je izveo pobedničko pokazivanje imena tima i dresa nacionalnog šampiona Italije na cilju u Orbetellu. I samo desetak minuta nakon toga – šok. Dobio je deplasman, pobeda mu je oduzeta i dodeljena Gaviriji koji je drugi prošao kroz cilj. Šampion Italije, jedan od miljenika domaće publike na najvećoj trci u Italiji!

Mnogi su odmah videli da sam finiš nije prošao kako treba (Ole je odmah izbacio komentar na Tviteru, a Pvle mi poslao poruku), nekima je bilo potrebno da pogledaju reprizu. Nedvosmisleno, u jednom trenutku Viviani je naglo skrenuo u levo i sasekao mladog Moschettia (Trek) koji je nadirao od pozadi. Pravla su jasna i nije bilo mesta sumnji, Viviani  je počinio prekršaj i kažnjen je. Neki su smatralai da je kazna možda preoštra (osim deplasmana, morao je da plati i 500 švajcaraca i oduzeto mu je 50 bodova u borbi za zelenu majcu).

Ali nije bilo sumnje da su sudije ispravno postupile (osim što su cela uprava DQS i sam Vivijani davali neke izjave koje nisu bile korektne i više su ličile na kuknjavu razmaženog deteta nego na ozbiljne primedbe na suđenje).

Vivijanijeva izjava sutadan.

Sudije 1 : DQS 0.

Sutradan, ali na drugoj trci. Finiš etape na 4 Dana Denkerka i velika pobeda Clementa Venturinia (Ag2R). Visoko podignute ruke, sreća, radost i… kazna. Deplasman. Na oko 100m od cilj, podigao je levu ruku sa volana i dodirnuo vozača sa svoje leve strane, valjda da obezbedi da ga ne zagrade. Neko bi rekao da je kazna besmislena i pogrešna, ali setite se Movistara na onom hronometru na Kataloniji 2017. Rojas je želeo da propusti smenu i samo je dodirnuo rukom suvozača koji je bio ispred njega – ceo tim je dobio 1 minut kazne. Kakvo god da je to pravilo, vrlo je jasno i nedvosmisleno napisano, ruke van guvernala i na telu drugog vozača su nedozvoljene. I povlače za sobom kaznu.

Trenutak kad Venturini levom rukom dodiruje vozača pored sebe.

Sudije 1 : Publika 0.

I onda, 4. etapa na Kaliforniji. Etapa nakon koje su sudije donele odluku koja može da bude opasan presedan i koja nema pokriće u pravilima biciklizma. Ukratko:

Dosadna, duga, ravna etapa uz obalu. Nešto malo vetra, oblačno, prijatno vreme za vožnju i 5 vozača u begu Na oko 12 km do cilja, beg uvaćen. Na 10 km do cilja, kreće problem za TeeJay van Garderena, nosioca Žute majce. na jednoj blago uzbrdici i širokom, ravnom drumu ostaje da stoji uz bicikl (kako sam pročitao neke komentare na TW, izgleda da mu je pukao lanac). Beži samo 6 sekundi Msconu, Asgreenu 7 a  Pogačaru 16, a peloton odlazi. Za par sekundi mu prilazi suvozač Lachlan Morton i daje mu bicikl, vrlo brzo se pojavljuju Uran i Phiney i kreće jurnjava za pelotonom. Pojavljuje se i četvrti vozač EF i sad TJVG sa 3 svoja vozača dostiže kolonu vozila (peloton se ne vidi napred). Uz put se više nego dugo šlepaju iza vozila iako ima dovoljno mesta da ih obiđu.

Poslednjih 8.5 km 3. etape AmgenTOC, premotajte na 28:45.

I prvi penal – vozila skreću desno, 3 vozača EF skreću desno, ali TJVG produžava pravo?!! Posle 20-30m koči, okreće se i nastavlja pravim putem, gubi vreme, njegovi vozači se opet vraćaju po njega. Daleko je iza glavne grupe, skoro minut.

U jednom šumarku, nailaze na veliki pad (nismo videli na TV ko ga je izazvao). Za razliku od većine padova koje imamo prlike da vidimo, kad je uključen veliki broj vozača, ovde put nije bio zakrčen, uz malo usporavanja TJVG sa svojom ekipom prolazi mesto pada na kojem neki vozači još uvek leže povređeni. Malo kasnije, prolaze pored table na kojoj se jasno vidi oznaka 3 km. Pedantni pratioci  trka su proračunali da se pad desio na oko 3400 m od cilja i da je u tom trenutku TJVG zaostajao 54 sekunde iza vodećeg.

Pobeđuje Jacobsen (DQS), Kasper Asgreen postaje lider trke a TJVG pada na 11. mesto sa 46 sekundi zaostatka. Izlazi zvanična lista ne ekranu, svi vidimo prvih dadesetak vozača i njihova vremena.

I onda šok!

Sudije donose odluku da SVI dobijaju vreme pobednika! Generalni plasman ostaje nepromenjen! TJVG i dalje nosi Žutu majcu!

Nema portala ni praćenijih naloga na društvenim mrežama koji nisu izrazili svoje čuđenje, nevericu, negodovanje, pa i bes zbog ovakve odluke. Pojavili su se TV snimci sa komentarima, šta se i kad se desilo, koliko je vremena prošlo, ko je gde bio,…

Posebno je bio glasan Lefevr, pominjao je TJVG nacionalnost, nekompetenstnost sudija, prozivao sudije po imenu. Drugi su pominjali značaj EF tima i prodaju Canondale bicikala.

Sudije su se oglasile šturim saopštenjem koje ukratko i slobodno prevedeno glasi da je zbog pada velikog broja vozača (ne više od 15, viđali smo i mnogo, mnogo brojnije padove), koji se desio U BLIZINI oznake za 3 km (Richi Porte je izgubio šansu za Giro jer mu je pukla guma na 32oo m do cilja, pa?), mnogi nisu mogli da voze punom brzinom, pa se svima dodeljuje vreme pobednika.

Čak i da je sve ovo tačno (a nije), TJVG sa svojom grupom nije bio ni blizu pada kad se pad desio, stigao je najmanje pola minuta nakon toga i prošao sa minimalnim usporavanjem. Znači, da se sve što su sudije navele primeni na peloton, na TJVG nije moglo da se primeni, jer nije ni bio deo pelotona.

I šta sad? Da je neki drugi sport u pitanju, ovo bi bila „materijalna povreda pravila“, kao kad bi u fudbalu na teren izašlo 15 igrača jednog tima ili u košarci stavite obruč manji od prečnika lopte. Pravila postoje i moraju biti ista za sve (ok, znam šta ćete sad reći). Šta sprečava neke sudije da u nekoj narednoj trci neutrališu celu trku zato što je nekome prehladno, pretoplo, ima previše oblaka…? Gde je granica „sudijskog uverenja“?

Tužno je i to što aj što je Lefevr  podigao glas (Asgreen ostao be žute majce), ali nije uložio zvaničnu žalbu??! Koliko mi je poznato, jedino se na ovu odluku žalila Astana koja i nema voača u Top 5. Zašto ostali ćute? Da li timovi i voači imaju ikakvo sredstvo kojim mogu da se bore protiv ovako očiglednog favorizovanja nekog?

Pravda je donekle zadovoljena juče na planini Baldi, Pogačar je uzeo Žutu majcu a EF izbacio novi hit, kolumbijca Higuitu koji je samo svojom greškom ostao bez etape i majce. Danas sve iz početka, noe etape na Giro, Denkerku, Aragonu i Kaliforniji. Nove prilike za neke nove heroje, nervoze i radosti i možda neki novi „slučaj“ za revnosne sudije. Ko zna, nebo je granica.

Poslednji kilometar 6. etape Amgen TOC.

 

Aj pozzz

Biciklista iz fotelje

Please follow and like us:
error

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.