TDF 2019, drugi dan odmora

Da ovaj tekst započnem slikom (i prilikom mog neveštog kuckanja na Tviteru :/)

I pored slovne greške, ovaj tvit u najkraćem opisuje moje raspoloženje nakon 15 etapa ovog TDF. Internet je preplavljen pohvalama na račun ovogodišnjeg TDF; odavno takav TDF nismo imali, nema ni jedne dosadne etape, bukvalno na svakoj se desilo po nešto što nas je bacalo iz fotelja, neverovatni obrti, iznenađenja (prijatna i ona druga), totalni promašaji u prognozama pojedinih pobednika i potpuno ludilo. NI JEDA ravna etapa. Iako su pobedili po jednom skoro svi sprinteri, jedinu pravu, ravnu, sprintersku etapu ćemo videti u Parizu.

OVO je Tdf koji smo priželjkivali poslednjih nekoliko godina!!! Zbog ovakvog trkanja se beži s posla, drugari ostavljaju na cedilu, mlači pivo na stolu i topi se nepojeden sladoled. I lubenice.

Od prvog metra i pobede Teunisena nad Saganom, pa do jučerašnjeg grčevitog motanja Alafilipa uz poslednji kilometar na Foix Prat d’Albis, gledali smo biciklizam kakav treba da bude, borben, snažan, na momente nemilosrdan. Strategija, taktika, uloge u timovima,… sve je to OK, ali je dobar deo dosadašnjeg TDF obeležila hrabrost, vožnja na instinkt, osećaj i samopouzdanje. Vožnja na nacionalni ponos. Vožnja na muda.

Kako drugačije objasniti pobedu Teunisena koji na 150m pre cilja shvata da mu je glavni sprinter otpao i da je on taj koji u tih par sekundi treba da se pomeri skroz napred i proba da pobedi? Pa ludilo celokupnog TJV što na hronometru što pojedinačno (4 pobede do sad). A beg i pobeda DeGenta? Na koje gorivo je krenuo Yates juče kad je u tren oka na teškom delu pred kraj deonice ostavio Geshkea i otišao kao da vozi po ravnom? Pa napadi Pinoa, kao da ga đavoli gone uz brdo, užarenog pogleda i s grimasom „pokidaću sve“ na licu.

A šta reći za Alafilipa i ceo QS iza njega? Da podsetim, od 8 vozača QS na ovom TDF samo je JEDAN pravi brdaš (Enric Mas), ostali su tri klasičara-univerzalca, 3 sprintera (Viviani, Richese i Morkov) i Alafilip. Da li je iko ikad mogao da pomisli da će ovako sastavljen tim 11 dana braniti žutu majcu? Ae stvarno? Pored (po imenima) ovakvih Movistara, Ineosa, Astane? A opet, do pola brda se napred smenjuju Viviani i Richese, lead out za kontrolu begova po brdima. Jeste, puknu na 80% etape i jedva prežive etapu, ali odrade posao za koji niko ne bi pretpostavio da će uopšte biti zaduženi.

I lične tragedije, DeMarchi koji se ubio na 10km od starta, niko ne zna da objasni KAKO BRE?!?!, pa ni gume se nisu zagrejale kako treba a čovek zaršio s višestrukim prelomima i kolapsom pluća. Wout Van Aert, kome se otvorila dizna i počeo najzad da vozi kao sumanut i da pobeđuje, samo par dana nakon prve pobede na TDF zakači nogaru nosača ograde na hronometru i polomi se. Schachmann na istom mestu, tri kosti u ruci slomljene 🙁

Pa svi oni heroji koji se slabo pominju tokom prenosa, usamljeni vitez Buchmann, Gaudu, Ciccone, pa skoro prežaljeni Barguill koji ne samo da pokušava da uradi nešto u brdima i ne samo da je mimo svih porognoza trenutno 12. u GC već je na etapi  stigao 10. Pa šta ako je 10? Pa ništa. Osim što je Barguill brdaš, a etapa je bila za sprintere. Radio čovek lead out za Gorilu. I da ga ne povalim? Nema šanse.

E sad malo o onima koji ne zaslužuju pohvale.

U jednom trenutku, lajna na tviteru mi je bila puna komentara kako je sve gotovo, kako ćemo sad gledati samo „crni voz“ na vrhu pelotona (SKY/Ineos), kako se zna pobednik,… Deo ovoga se nije obistinio. Ineos je ranjiv, vrlo i ne liči na tim koji smo gledali par prethodnih godina dok je Froome bio glavni. Raspadaju se daleko pre cilja, napred ostaju samo Thomas i Bernal. Bernal je očajno vozio ITT i ima zaostatak za Thomasom, ali je i juče na etapi pokazao da nije tako neprikosnoven u brdima, Pino ga je oduvao gde je i kad je poželeo. Thomas takođe vozi ko ranjen u nogu, ali je kao takav uspeo da juče skine pola minuta Alafilipu. Sve može da bude samo predstava koja treba da da nerealne nade drugim timovima, ali to ćemo videti tek od četvrtka do subote. Činjenca je da je u poslednje 2 etape TJV imao više vozača napred nego Ineos, ali to Krujsvik nije iskoristio (ili se i on čuva za poslednje 3 brdske etape). Ekstra respekt za Tonija Martina i ono prevlačenje nekoliko etapa, Panzer Wagon opet radi!

MOV – opet su poslali nenaoštren trozubac na trku, sad već sa dobrim tragovima korozije na kraku na kojem je Quintana. Barde mu se juče drao na uvo „Ajde bre, mrdni, uradi nešto!!!“ ali bez nekog efekta. Nairo ne skida svoju poker masku s lica, mota neki svoj ritam koji njegovom timu (a ni njemu) ne donosi ništa. Čak ni stotinak metara podrške Landi juče nije mogao da uradi. Valverde ispod očekivanja, pa iako se svi potajno nadaju da će u poslednjoj nedelji pokušati nešto, lično, ne verujem. Landa, opet prodat, zapostavljen i ostavljen da spašava trku kad je sve već prošlo.

Astana – i oni su na trci? Ni bleda senka onog tima koji je ovog proleća žario i palio na trkama. Jakob je tu, pri vrhu, ali bez snage za poslednji km u brdima i polako tone u GC, Lucenko se povremeno pojavi, a LL Sanches vozi u nekom stelth modu, potpuno nevidljiv. Tuga.

Bahrein – ne mogu se požaliti rezultatom, Dylan Theuns je potvrdio da je u brdskom sprintu najbolji od svih, ali se Rohan Denis potrudio da se svi setimo njegovog (za mene) neprihvatljivog napuštanja trke u sred etape. Ovaj potez (ma kakvi razlozi bili za to) je za mene vrlo nesportski i neprofesionalan, ali neka o tome brinu oni koji mu daju debelu platu. Nibali izgleda tužno u begovima i pokušajima da bar osvoji etapu, a od Mohoriča sam očekivao bar jedan junački beg.

Aru, Porte, Martin, Uran, Zakarin, Kelderman i već pomenuti Quintana – više ih neću pominjati kao pretendente na neki bolji GC (na GT trkama), nikad. Nekome ko premota 35km na možda najtežoj i najvećoj trci na svetu i završi u Top 20 ne možeš reći da je malodušan, ali ostavljaju mi takav utisak dok gledam kako voze. Ubijeno. Bar da pokažu bes što im ne ide. Više žara i želje se vidi u nekom vozaču iz pro-kont tima koji krene u samoubilački beg, nego kod ovih navedenih. Njihove plate zajedno su kao budžet celog AG2R 🙁 Za sad ću iz ove grupe izostaviti Bardea, ovo jeste njegov najgori TDF, ali mu dajem kredit da se popravi 2020.

LL Sanches, Mohorič, Skujniš,… samo ću Vam reći – sram Vas bilo, Sagan ima više begova od vas trojice zajedno.

Još 6 etapa. Dve „brežuljkaste“ na kojima će verovatno sprinteri odlučivati (ako nisu pocrkali po brdima prethodnih dana) i tri planinske. Mnogo želja, malo vremena i kilometara. Svi čekaju kad će Alafilip pući. I da li će? Ko će je obući? Ko je doneti u Pariz? Sagan je zelen, Bernal beo, verovatno Wellens tačkast. Čeka se samo Žuta.

Ja ću ohladiti pivo, isključiti telefon i uživati. Meni je ovaj TDF već doneo više nego mnogi prethodni zajedno, sad neka ide kako ide 🙂

 

Pozdrav iz fotelje.

pratite i podkast na bicisvet.com i čujte i počujte nove vesti, komentare i potpuno pogrešne prognoze u vezi drumskog biciklizma 🙂

4 Comments

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *