Beli drumovi sive 2020

I bi virus. I to je sve što ću reći na tu temu u ovom tekstu.  Verujem da će biti još puno vremena i prilika da pišem o tome, ali večeras hoću da pišem samo o jednom, Strade Bianche 2020.

Jer,…

Beše prekid trke u Emiratima, pa otkazivanje celog prolećnog arsenala velikih klasika, Giro, Švajcarska, Dofine, Romandija, Tdf,… sve je to otkazano i ispremeštano. I bi jedna duga (18 etapa) trka u Vijetnamu, skoro pa lokalnog karaktera, sa timovima koji jedva dostignu kontinentalni nivo (ako i toliko), ali opet, dboro organizovana, lepi predeli, dobro trkanje, bar za taj nivo. Pa državno u Sloveniji. Besmisleno loše organizovan prenos ali smo nekako uspeli da vidimo veliko finale, Roglič protiv Pogačara, 1 na 1 na završnom usponu i snažan finiš Rogle. Pa neki mali kriterijum u Ljubljani. Poljska, Sibiu tur, Kranj,… nije da nije bilo trkanja, bilo je. Sad ide Vuelta e Burgos, danas je Evenpoel očitao bukvicu Chavesu, Yatesu, Landi, Bennetu, Kussu, Aruu,…

Ali, nekako otupaveli bez adrenalina iz proleća, većina bici navijača je sve to propustila. Nije bilo nekog komentarisanja, navijanja, prepričavanja. Zalud su pred ekranima mnogi pro vozači ispuštali dušu vozeći neke virtuelne trke, jedino što se moglo u vreme mnogobrojnih ograničenja i izolacije. Mnogima je falilo prašine, vetra, blata i neizvesnosti velikih okršaja „u živo“.

Za dva dana i to će proći. Zgusnuti, nezapamćeni, nemogući, prerađeni kalendar UCI za 2020 nastavlja trkom po prašnjavim drumovima Toskane, od Sijene do Sijene. Veliki vozači, najveći, posle nekoliko meseci opet na drumu rame uz rame, da glavom, srcem i nogama pokušaju da nadvladaju konkurente.

Ruta se odavno zna, skoro svaki kamen se poznaje po imenu, verujem da već sad neki navijači zauzimaju pozicije na onim podmuklim, kratkim ali ubitačnim usponima čekujući da ćese baš u, ispred njih, desiti odlučujući napad. Beg je više nego izvestan i dobar deo trke će proći u kontrolisanoj vožnji pelotona, da se sačuva što više snage, da se isprovocira da neko drugi prvi povuče, da se izbegnu padovi i gužve,…

Većina dosadašnjih izdanja jej završavala na manje/više sličan način. Grupa od dvadesetak vozača uđe u poslednjih 20–30 km, na desetak km pre cilja se pocepa na više manjih grupa koju predvodi nekoliko najjačih, da bi se ceo rasplet odvio u poslednjih 1500 m, ulicom Fontebranda 900 m do istoimene kapije, zatim još penjanja naviše i naviše do ulice Terme gde vozače čeka poslednji veliki uspon, 16% i zatim sve veme u desno, oštra kivina u desno i kratkom ulicom Rinaldini, cilj na trgu Il Campo, pobeda i slava.  2018. sve j eiznenadio Tiesj Benoit, tada vozač Lotto Soudala, danas predvodnik Sunweba 12 km dugim begom po kiši i blatu.

Ko će i kako pobediti u subotu? Da znam, u zsubotu uveče bih bio milioner 🙂

Ali, ne znam. Najbrži pogled na startnu listu (možete je videti npr. OVDE), će Vam izbaciti bar desetak imena koje svako ponaosob, neće biti iznenađenje ako pobedi. Ali, da probam da neki svoj izbor bar malo suzim.

Na kladionicama se najbolje kotira Mathieu van der Poel. Mašina na točkovima, čovek kojem bici sezona traje 11.5 meseci, koji u dva dana prelazi sa ciklo–krosa na MTB, zatim ide na drumske trke pa se opet vraća ciklo–krosu,… jedino ne vozi pistu. Višestruki svetski prvak u ciklo–krosu, sa neverovatnim nizom uzastopnih pobeda (35, trka za redom), superioran na kružnoj CX stazi, ušao je u drumski biciklizam na mala vrata, kao deo ovdašnjoj većini nepoznatog kotinentalnog tima, a onda bum–bum!!!! Nakon loše odigrane Flandrije, neverovatnim finišom je osvojio Amstelovu trku. WoW! U jednoj trci je pomerio sve moguće granice shvatanja koliko vremena je potrebno da se nadoknadi koliki zaostatak. O tome sam pisao OVDE. Fanatična volja, borbenost, snaga i izdržljivost u lošim uslovima, izbacili su ga na prvo mesto favorita. Ali,… da je ovo 1. mart, hladno, mokro, blatno vreme, verovatno bih ga i ja stavio na prvo mesto. ALi, u subotu će biti verovatno 30+ u Toskani, prašina, možda na pojedinim mestima bude bočnog vetra, elementi koje MVDP ne voli previše. On traži mećavu, živo blato, patnju i tu je najbolji. Ovako, nisam siguran da će pobediti, možda i ne završi u prva 3.

Alafilip. Prošlogodišnji pobednik i jedan od najkompletnijih vozača današnjice. Dijamant. Ali, gledao sam ga na virtuelnoj Švajcarskoj gde se nije pokazao, naprotiv, bio je medju poslednjima u etapi u kojoj je nastupao. Neko će reći, nema veze, to je samo trening, igra, nije shvatio ozbiljno. Možda. A možda je kao Landa poželeo da uzme sekiru i razbije trenažer jer, meseci motanja na trenažeru pod određenim parametrima, nisu samo fizički naporni već su i ogroman mentalni izazov. Disciplina i volja. A niko (osim samih vozača i njihovih DS) ne zna kakva im je prava forma. Uz neke tuge koje su zadesile njegovu porodicu pre par nedelja, ostaje sumnja da je u ovom trenutku, dovoljno jak za podijum.

Wout van Aert. Još jedan biser koji je pre par godina iz ciklo–krosa prešao na drum. Izuzetan, jak, hrabar, u početku taktički vrlo loš, ali neko ko iz dana u dan uči. Takodje, neko koga nismo viđali ovih meseci i o čijoj formi se ne zna baš ništa. Kao iz a MVDP, i za Aerta važi isto – više mu prija loše vreme i lošiji teren. Na kladionicama kotira visoko, ali se sve prognoze zasnivaju na prošlogodišnjem trećem mestu. ali, prošlo je više od godinu dana, ova trka će biti po vrelom avgustovskom danu i ništa neće biti isto. Realnih top 3.

GVA. Uvek na max, uvek na 101%. Uz godine koje neumitno prolaze, tu je i doza egzistencijalnog pritiska, jer samo što se raspao BMC i CCC ugostio veliki deo njihovih vozača (i GVA sa njima), kriza koja drma celu planetu je dovela do toga da i vlasnik kompanije CCC proglasi da više neće biti sponzori od 2021. (sad se pominje fondacija Manuewla kao mogući kupac). Kako god, GVA se mora poštovati i ako se sklope neke male kockice, eto njega u top 5 bar.

I za kraj, ne može bez njega 😉 Neki ga shvataju previše neozbiljno, negi ga se ponekd bez razloga boje, a on dođe, odradi ono što je planirao za taj dan (mada kako sam kaže, nikad ne planira nešto posebno, više se prilagođava situaciji). Proveo sve ove mesece „ispod radara“. Osim par snimaka kako se igra na nekim MTB stazama i kako uči svog sina da vozi bicikl, ništa ne znamo o njegovoj formi, treningu, planovima, zdravlju… Pre prošle (neuspešne) sezone je izjavljivao da ga ne zanima broj pobeda, već njihov kvalitet. Mnogi su (i ja) to shvatili da će da juri monumente. Gledano iz tog ugla, verovatno mu je mnogo važniji Milan – San Remo. Ali… ova seona ne liči ni na jednu drugu. Već sutra može da završi zbog 8ne daj Bože) pojave virusa u pelotonu. Ništa nije isključeno i ništa nije 100% sigurno. I možda će zbog toga, ne samo SAgan već i mnogi drugi, davati 100% onde gde to ne učekujemo jer nema vremena za kalkulacije i neke postepene pripreme. Sve može da bude prekinuto u nekoliko dana. Iako nije visoko na kladionicama, ja mu prognoziram (navijački 🙂 ) podijum.

Koji su Vaši favoriti? Zbog čega? ostavite komentar. Podelite link. Nacrtajte se ispred TV–a za 40 sati pa da se kuckamo na tviteru (@svetionicar). I da uživamo 🙂

Pozdrav is fotelje 🙂