MSR 2020, najava

Rekoh li prošli put „I bi virus.“? Rekoh? Onda da se ne ponavljam.

Kao što se neće ponoviti mnogo toga u ovoj burnoj sabijenoj, skoro zipovanoj bici sezoni. Dan za danom, trka za trkom, Strade Bianche, Gran Trittico LombardoMilano–Torino, Mont Ventoux challenge, Poljska, lAin,…  Timovi i vozači pokušavaju da prepakuju formu, zdravlje, planove, želje, sve što je radjeno godinu dana i planirano da se uradi u osam meseci, da se uradi u tri i po. Ne mogu ni da zamislim šta radi logistika, kakva su to brzinksa pakovanja, rezervacije, celonoćne vožnje s kraja na kraj neke države pa i između država, sve uz poštovanje procedura nametnutih pandemijom, zabrane i dozvole, ovde možeš, ovde ne. Quintana i Porte su se danas peli na Ventu, sutra će se već naći oči u oči sa verovatno najjačom postavom INEOS–a na lAinu. Nema se vremena za predah ni veće ispravke.

Ni Milan–San Remo nije prošao bolje. Nakon 110 godina, promenjena je ruta. Gradonačelnici 13 primorskih mesta kroz koje trka prolazi 110 godina su ovaj put rekli NE trci koja im je više od veka bila prilika za reklamu i kratki ali dalekometni pogled u novu turističku sezonu. Avgust je, posle teških scena i karantina od proletos, ljudi su izašli na ulice, život se vratio na plaže. Kome treba sad tamo neka trka? Navodno, ovo je učinjeno zbog potencijalnog rizika da se uz put okupi veći broj stanovnika i turista, i da se na taj način pokrene opet neko žarište. Ko će ga znati :/

Zato je pred biciklistima jedna skoro pa potpuno nova trka, sa velikim, nepoznatim delom u sredini. I ovaj put će iz Milana krenuti na jug/jugozapad prema moru ali ga neće videti skoro 200 km. Sve vreme će ići paralelno s obalom, dosad nevoženim mestima i brdima. Dobra strana je što možda neće biti tako vruće kao uz obalu. Opet, može ispasti gore jer neće biti morskog povetarca da ih hladi. A možda će biti i više vetra nego što im je potrebno jer iako vremenska prognoza najavljuje lep dan, nikad se ne zna, pre samo par dana ceo taj deo Italije je bio zahvaćen jakim nevremenom, vetrom i hladnom kišom. Najveći deo Gran Trittico Lombardo nismo ni videli već smo samo povremeno imali sliku prolaska kroz cilj (bila je kružna trka).

Prva polovina trke je skoro ravna, i ako ne bude udara bočnog vetra ili padova, proćiće u mirnoj vožnji. Više je nego verovatno da će vozači manjih timova otići u beg, prvi monutment nakon nastavka sezone, sve bici oči uprte u trku i odlična prilika da se izreklamira tim i sponzori. Negde na pola etape se dolazi na prvo brdo Niella Bellbo. Na karti izgleda ozbiljno jer je karta sabijena. U pitanju je uspon sa prosečnim nagibom 3%, i tek tu i tamo po nekim strmijim delom. Ne veruje da će iko vode pokušati bilo šta, jer do cilja je punih 150 km. Sledeće „novo“ brdo je na 70 km od cilja Colle di Nava, jedna duga, duga rampa na 3% sa nešto strmijim spustom na silasku. Da su Alpi ili Dolomiti, da je put uzan i da je neko ružnije vreme sa kišom, nekako bih očekivao da ovde napadnu dobri spustaši, Nibali, Sagan ili Mohorič. Ali, put je širok, nema jačih krivina i gledaćemo lagani izletnički spust prema moru.

Od mesta Imperia, pa do cilja, gledaćemo stazu koju svi znaju napamet. Ćipresa, pa uz Pođo, pa niz Pođo pored onih divnih staklenika sa rućama, malo vrludanja uz more i do cilja u Via Roma.

Ni ovaj put nema šanse da se pogodi ko će pobediti. Ne samo zato što je inače teško u biciklizmu prognoszirati pobednika, već i što su prethodne trke pokazale da je na neke vozača baš uticao manjak trka i vožnja na otovorenom. Koliko god da su nabijali vate i kilometre na trenažerima, sve je to bilo u prijatnom prostoru, sa klimom, verovatno sa nekim TV–om u blizini, muzikom, osveženjem,.. Trka je iva zver i ako ne paziš, lako te proguta. Da ne nabrajam ko je sve bio oekivan na podijumima a nije se pojavio, vremenom ćemo svi videti kome je pauza naštetila. Da vidimo ko s kavim oružjem ide u boj.

DQS. Izvode Alfa tim. Od njih 6 bar 4 mogu da budu na podijumu. Alafilip je imao neverovatnih 6 pucanja gume na Strade Bianche, to bi i kamen slomilo, ali nisam siguran da je to jedini razlog njegovog slabog rezultata na toj trci. U svakom slučaju, spadaju u vrh favorita.

CCC. Imaćemo priliku da vidimo kako i da li mogu da saražuju dva super vozača, da li će biti podeljenih uloga na pomoćnik/šef ili obojica dolaze sa idejom da osvoje trku. Obratite pažnju na brojeve 81 (GVA) i 86 (Trentin), jer u ovom slučaju, broj 1 ne mora ništa da znači. GVA je bio 3. na Gran Trittico Lombardo, potvrdio je da je uek u najboljoj formi, 100% spreman, ali ni Trentin nije za zanemariti, prošle godine je stigao sa prvom grupom i bio 10.

INEOS. Gde je Kwiato, otvarajte četvore očiju. Taman se ušuška u Ineosov voz i vuče po brdima svaki put kad je to potrebno i taman pomislite da je potpuno zapostavio svoje lične interese i uspehe, kad ileti, samo se pojavi, lukav, sažan, ako treba brz ali i strpljiv. Već je osvajao MSR, zna kako se to radi.

Trek. Kad sam poslednji put video da je Nibali ovako često i ovako snažno radio lead out za svoj tima, osvojio je Giro. Varljivo svrstavan u „samo“ brdaše, ne jednom je pokazao da zna da fenomenalno spušta niz brda, da se sklopi u hronometar mod i da sprinta kad je to potrebno. Pre dve godine osvojio MSR super jakim i efikasnim napadom na Pođu.

UAE. I oni su doveli kompletno naoružanje, Kristoff (2014, ali obično u avgustu ne vozi na visokom nivou), Gaviria, Formolo, Pogačar. Ne znaš s koje strane će udariti. Očekujem da Formolo bude „žrtvovan“ i prvi povuče neki napad.

Lotto. Evan izgleda da nije u onoj formi u kojoj bi trebao da bude. Na Milano–Torio, završnica je bila šivena za njega, ali nije dobio. Više nije novi klinac u pelotonu, zna odlično da popne kraća brda, bio je na podijumu na MSR a ovde će imati i iskustvo Gilberta uz sebe. Potencijalni podijum.

Bora. U ovakvoj tci se manje/više sve svede na Sagana. Biće uz njega Oss i Burghart, bar prvih 200 km, ali ne znam kako mogu da mu pomognu od Ćiprese pa na dalje. Nekoliko puta je bio na podijumu, ovo je trka koju nema u kolekciji, izmiče mu skoro kao Pari Rube. Ali, Rube je na kraju osvojio. Sve ono što je pričano poetkom godine, da više ne jutri broj pobeda već njihov kvalitet, treba da se pokaže sad. Navijači su željni pobeda, sponzore verovatno nije previše briga da li će pobediti ili ne, sve dok njeogov lice prodaje robu, ali tim već ozbiljno zvecka dovođenjem Nilsa Politta. Njegova cela karijera je pod pritiskom, bio u dobroj formi ili ne i do sad je uvek uspevao da bude najbolji kad ga najviše pritisnu. Ako ovaj put izgubi, nadam se da to neće iti zbog nekih naivnih grešaka koje je pravio ranijih godina.

Velika grupa. MVDP, Demare, Matthiews, Benoot, Van Aert, Moscon, Vivani,… ukoliko stigne sa vodećom grupom, svako od ovih vozača može da pobedi. Već smoimali prilike da vidimo, u Via Roma ponekad ne pobedi najbolji sprinter, iako e ravna, prava i idealna za sprintere. Svako od njih donese na ciljni pravac 300 km po verovatno sunčanom, avgustovskom danu i ko zna da li i koliko ima sveine u tim nogama.

U svakom slučaju, očekuje nas velika, neizvesna, nepredvidiva trka, prvi monument 2020 i možda više nikad u ovakvom izdanju.

Ako ste nešto planirali za subotu,…. pomerite za neki drugi put 😉

Pozdrav iz fotelje.

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.