Nico

Uvek su bili i biće u centru pažnje. Čak i da na TDF povedu 8 nepoznatih poletaraca tek sišlih sa ponike, uvek će ih smatrati opasnim, prepredenim protivnicima sa kojima nikad nisi načisto, do poslednjeg dana. Neće biti Frooma, neće biti Thomasa, ide neka nova/stara ekipa, neokaljana bilo kakvom pričom, skandalima, sumnjama,… Uz njih će uvek biti neverovatni Sir Dave Brailsford, najbolji kuvari, maseri, tehničari, bicikli.

Ali neće biti njega. Neće biti skrivenog pokeraškog mozga sakrivenog iza blage pojave, šarmantnog osmeha i tihog glasa.

Nicolas „Nico“ Portal (23. 04. 1979 – 03.03. 2020)

Tog 3. marta svi veliki i mali biciklistički protali su objavili šokantnu vest, zbunjujuću, daleko iza granice neverice. Od srčanog udara, u 40. godini, preminuo je sportski direktor Ineosa. Svi su mu posvetili par pasusa, rođen, vozio, bolest, SKY, TDF. Tad sam prvi put pomislio da nije u redu. Da je zaslužio više. Danas, kada skoro na svakom linku čeka po neka vest iz Ineosa pred TDF, očekivao bih da ga bar neko pomene u kontektsu, šta je uradio, koliko je značio, koliko će nedostajati. Ali ništa. Tek tu i tamo samo njegovo ime.

Moram da napišem:

Nico je biciklizmom počeo da se bavi kao MTB vozač i imao je dosta uspeha na nacionalnom nivou među mladim vozačima. Onda je, u 22. godini, odlučio da prvo godinu dana stažira u AG2R Prévoyance a zatim i provede 4 godine vozeći za ovaj tim. U tom periodu, ostvario je i jedinu pobedu na velikoj sceni, 4. etapu na Dofineu 2004. Nije bio prvi vozač, imao je jako malo podijuma, ali je izgradio ogromnu reputaciju kao radnik, pomagač kapitenu tima. Zato je i povučen 2006. u Caisse d’Epargne–Illes Balears. Nepoznat tim? Danas ga svi znamo kao Movistar. Odmah je ubačen u ekipu koja je pratila  Óscara Pereiru. Prvo mesto im je izmaklo, ali je kasnije, Landisu oduzet TDF zbog dopinga. Pereira je naknadno proglašen osvajačem tog TDF, a Nico je bio deo njegovog pratećeg tima.

I onda, 2008, prvi alarm. Nekontrolisan rad srca, aritmije. Povučen je sa trka i ostavljeno mu je vreme da se izleči. Ali, Nico donosi odluku da ipak 2009. ne nastupa ni za jedan tim. U 30. godini je bio na korak od prekida karijere.

Koliko je bio dobar radnik i cenjen borac, govori i to da ga je lično Sir B želeo u velikom britanskom projektu, SKY Procycling team 2010. Koliko je ovo bio poseban potez, govori i podatak da je za ulazak u SKY tim od prvog dana pod moranje bio uslov – naučiti engleski i govoriti samo engleski. Kad je došao u SKY, Nico skoro da nije znao ni reč i engleski je naučio tek par godina kasnije.

Međutim, to mu nije bila dobra sezona, nije izborio mesto ni za jednu od GT trka i nakon Pariz tura (koji nije završio), proglasio je definitivni prekid krijere.

Ali, taj veliki, svevideći i prepametni Sir B je u ovom momku video nešto što mnogi nisu. Zbog „izuzetnih ljudskih osobina“  ponudio mu je da ostane i uči zanat sportskog direktora. I Nico je učio, super brzo i super dobro. 2012 kad je Wiggo osvojio TDF, bio je deo ekipe koja je išla sa njim.

2013. postao je najmlađi sportski direktor koji je osvojio TDF (sa Froomom). Do smrti, bio je tek drugi sportski direktor koji je uspeo da sa tri vozača osvoji TDF. Sa njim, Sky/Ineos je osvojio 6 TDF, jednu Vueltu i jedan Giro. Za samo 8 godina. Ni jedan sportski direktor u istoriji biciklizma nije ovo postigao.

Uz sebe je uvek imao neke od najboljih vozača na svetu ali i odličnog mentora koji mu je pomagao da na najbolji način razreši neke probleme. I to ne taktičke – svi, kompletan peloton se slaže u tome da je Nico bio rođen za sportskog direktora. „Čitao“ je trku kao niko, posebno tokom same etape kad je iz par fragmenata sa ekrana i par reči u slušalicama znao da pošalje pravu poruku svojim vozačima. Da ih smiri ili motiviše, da ih uspori ili pokrene.

Pre i posle etape, uvek blago nasmejan, uvek tako opušten kao da iza tih par sati okretanja pedala ne stoje silni uloženi milioni, super zvezde koje se glođu, provokacije po štampi i društvenim mrežama,.. kao da je to negde daleko i nebitno i samo je tih par minuta intervjua važno kao razgovor s prijateljem uz kafu. Mirno, bez euforije i bez panike, ma šta se dešavalo na drumu.

Ne jednom je rekao, TDF je ubitačan maraton. I nebitno je što sad Žutu nosi Alafilip, ili Pino ili neko treći. Bitno je ko je nosi u poslednjoj nedelji i ko ima snage da je donese na Jelisejska polja. Kako je u jednom intervjuu rekao, „maratonska partija pokera„.

Ali ono u čemu je bio najbolji, ono što se ne uči ni u jednoj školi, to je bio njegov odnos prema timu i prema vozačima. Bio je tu kad je prštalo Froome/Wiggo, pa bombastičan odlazak Cavendisha, nadiruće ambicije Thomasa, Lande, Poelsa, Portea, odsecanje sprintera od ekipe za TDF, razne prozivke za sumnjivo dobre rezultate,… Sve je ovo Nico primio zajedno sa svojim vozačima, primirio, utišao, uskladio kockice pune udubljenja i izbočina da se uklope savršeno, monolitno.

Jer, Nicol Nico Portal nije bio krotitelj lavova. Nije veličanstvene i snažne životinje silom učio da rade ono za šta nisu stvorene, za šta nisu rođene.

Bio je njihov Govornik, Beast Whisperer, neko ko je znao pravu reč i pravi gest, neko ko je znao da im pokaže kako da budu najbolji u onome što rade. Da budu najbolji kad je to najpotrebnije.

Neće Ineosu faliti ni Froome ni Thomas, svakome prođe rok trajanja i svako je zamenjljiv. Bernal i Carapaz su mlađi, gladniji i nepotrošeni. Biće to i dalje ekipa za vrh podijuma.

Ali će im nedostajati onaj opušteni osmeh i smirujući glas u slušalicama. To je nezamenjljivo.

Počivaj u miru, Nico.

p.s.  DOŠUNA 18.10.2020

nakon užasnog početka #Giro2020 i povrede Thomasa, Ineos je „Zbio redove“ i danas, nakon, 15. etape imaju čak 5 pobeda i 2 druga mesta. Današnju etapu, prvu koju je dobio na nekoj GT trci, Geogegan Teo Hart je posvetio Nicu.

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.