Duga ruka jednog poraza

Verovatno mi nećete verovati, ali, TDF2020 nije završio. Ono, jeste, Bennett je prošao prvi kroz cilj na Jelisejskim poljima, Pogačar odneo brdo donjeg veša raznih boja kući, bile konfete, vatromet i poneki koktel, razišla se raja…

Ali, siva senka zla je nastavila svoj put, i kako mi se čini, pale su prve žrtve. Još uvek hodaju i pričaju, ali ovo je tihi otrov, dugog delovanja, izjeda lagano i skoro neprimetno.

Elem.

Nedelju dana nakon TDF, u Imoli je voženo Svetsko prvenstvo 2020. U poslednji čas otkazano (trebalo je da bude u Švajcarskoj) pa opet nekako organizovano, ali u skraćenom izdanju. Samo odrasli muškarci i žene. Juniori i U23, žao nam je, ali ove godine nema majce olimpijskih boja za Vas. Kod žena, apsolutna nadmoć Anne van der Bregen i pobeda na ITT i na drumu. Na žalost i strašan pad na ITT šampionke iz 2019, Chloe Dygert, kojoj sledi dug period oporavka.

Kod muškaraca, Filippo Gana je oduvao konkurenciju na ITT. Nakon prelepe vožnje Geranta Thomasa, pmoislio sam da će biti bar na podijumu, ali je na kraju završio na 4. mestu. Da Stephan Kung nije loše ušao u jednu od krivina pred ulazak na autodrom, možda bi i bio bolji od 3. mesta. Wout van Aert, najavljivan kao možda dupli šampion, bio je na kraju drugi. Ovde smo imali jedinog predstavnika, mladog Ognjena Ilića koji se plasirao na 47. mesto sa zaostatkom 4:33.

I dodje drumska trka.

Skoro 180 km smo gledali skoro ništa. Već mnogo puta viđen beg vozača iz ekipa koje realno nemaju neke velike šanse da osvoje bilo šta, ali s ponosom mogu da pred kamerama sveta prošetaju svoje ime i nacionalnu zastavu. Jednog po jednog, peloton je sustizao i oko 185 km, ceo beg je bio dostignut. I krenula akcija.

Pogačar povukao jako na prvom od 2 uspona koja su bila na kružnoj stazi, u jednom renutku je imao lepu prednost od skoro 50 sekundi, ali se znalo da neće moći da pobegne. Aktuelni šampion TDF, vunderkind koji je pokazao da je dobar i na brdima i na ravnom, nije mogao biti pušten. Jak, prejak sastav Belgije ga je na kraju dostigao (uglavnom Wellens i Benoit).

I onda kreće klackalica. Prvo Francuzi potegnu jako, mućki, 7–8 km su tukli kao da je početak TTT a ne već 200 km po gore/dole stazi. Priznajem, nisam video (ne vidim ni sad, mada sam kasnije pročitao neka objašnjenja koja me nisu ubedila) neki smisao u tome da sagoriš 6 vozača dok se ceo peloton praktično vozika iza tebe, ni jedan tim nije popustio, ni jedan vozač otpao od grupe. U svakom slučaju, francuzi povuku ručnu i povuku se skroz na kraj grupe. Onda Italijani (?!?) probaju da pocepaju vrh pelotona, Caruzo, Nibali i ekipa su jako potegli na uzbrdici, WvA je odmah pratio. Od nekud su se stvorili i kolumbijci, Chaves prespojio, Carapaz, Uran, Martinez i malo po malo, vrh se „izbistrio“, svi koje smo mogli da zamislimo kao pobednike ove trke su bili tu, Fuglsang, Roglič, Porte, Bling, WvA, GVAKolumbijci, Alaf, Nibali,…

U klackalicu na vrhu su se umešli i Kwiato, Hirschi i Schachmann i u jednom trenutku se odvojilo njih 7–8 na 15 m od pelotona. Nagib oko 15%.

I onda je Alaf ubacio u svoj prepoznatljiv turbo mod, neverovatan kik koji ga u samo par obrataja pedala izbaci na 7–8 metara od konkurenata. Oružje koje ga je nekoliko puta izdalo tokom ove sezone, ovaj put nije zatajilo. Podigao je razliku na 10–12 sekundi, pa na 15 i na kraju završio sa 24 sekundi prednosti (mogao je i više ali je poslednjih 100 m vozio lagano, uživajući u trenutku pobede, čekana u Francuskoj 24 godine).

WvA je bio bolji od Hirshija u sprintu za 2. mesto, Rogla samo posmatrao sprint s kraja grupe. I to je to.

I nije neka priča, jel da?

Pa i nije. O svemu ovome (ako niste gledali) moćićete da čitate na 100 mesta i čujete na podkastu Bicisveta. Ovo je bio samo uvod, predigra pred ono o čemu sam hteo da pišem 🙂

Sad stvarno, drugi deo.

Ova priča je možda počela na kraju 20. etape TDF–a, kad su Domulan i WvA sa užasom shvatili da Pogačar nadmoćno otima žutu majcu i da šta god uradio njihov kapiten, Roglič, cedeći poslednje mrve snage uz La Planche des Belles Files, za njih neće biti šampanjca ni bogatih premija sutra. Roglič je pao iza linije cilja, očajan, slomljen. Prvi su mu prišli Domulan i WvA i rekli mu par ljudskih reči, pomogli mu da ustane i ode do Pogačara. Sutra, iako jak u sprintu, WvA  premoren i emotivno ispražnjen, nije mogao dalje od 6. mesta. I to je bio kraj TDF. Bar je trebalo da bude.

Kamera malo na sever, u Belgiju.

Samo mali, malecni uvod – belgijanci su, što se biciklizma tiče, vrlo bliski brazilcima kad je u pitanju fudbal, znači, sve se prati, sve se gleda iz hiljadu uglova, vozači imaju status svetinja i svaka pobeda ili poraz se doživljavaju krajnje emotivno. Imaju verovatno najjaču medijsku podršku, gomilu novinara i svaka medij, TV, Internet, Radio, ima bar jedan deo svog programa posvećen biciklizmu. Jedna od najvećih (a možda i najveća) kuća je SPORZA i ono što se objavi na njihovim talasima, smatra se vrhunskim novinarstvom u oblasti sporta i svojevrsnim „svetim pismom“. Čitaj dalje.

screenshot sa procyclingstats.com (hvala im za ogroman rad koji obavljaju)

Da li je na kraju TDF ili neposredno posle njega bilo nekih javnih komentara na temu, ne znam. Znam da je Rogličev Instagram nalog bio preplavljen ružnim komentarima, uglavnom belgijanaca, nezadovoljnih što nije uzeo Žutu maju. Kao i u milion drugih slučajeva, na internetu je raznorazna raja, neko zna, neko ne zna, ponekad samo viču i prozivaju uživajući da budu deo anonimne mase, zaklonjeni iza lažnih imena i profila. Ako si iole poznata ličnost, na to se moraš navići.

Ali je mačka mgrebala, grebala i grebala džak i prva pukotina se pojavila juče, tokom prenosa, kad je belgijski komentator, Mitchel Wuyts otvoreno napao Rogliča što ne pomaže WvA u dostizanju Alafilipa (!? o ovome ću malo kasnije, ali verujem da je i vama po nešto palo na pamet na ovu temu). Kako se prenos bližio kraju, tako je i nezadovoljstov komentatora bivalo sve veće i na kraju kulminiralo otvorenim „moj bes na Rogliča je potpuno opravdan“.

I tu nije bio kraj. Vrlo brzo, ni sat kasnije, tirada protiv Rogliča je nastavljena u Facebook studiju Sporze, gde je isti novinar sad bio intervjuisan od svoje koleginice. Ceo intervju imatet na ovom LINKU, ali neki od ključnih detalja su:

– On (WvA) mu je dao celog sebe u tri nedelje (Rogli), a ovaj opet nije uzeo TDF.

– WvA (kojeg inače naziva Darom Od Boga) je žrtvovao svoj uspeh za Roglu, a za uzvrat na Svetskom nije dobio ništa.

– Rogla je morao da zna da nema šanse da pobedi, i onda je morao da pruži svu moguću pomoć WvA

– WvA mora da lupi šakom o sto i traži da se promene prioriteti u Jumbo Vismi i da se za njega odvoji deo tima kao podrška za nove trke

– belgijski vozači su bili fenomenalni (!?), ali je ROGLA KRIV što WvA nije uzeo zlato.

– Lefevr (sportski direktor DQS) nikad ne bi dozvolio da se nešto ovakvo (!?) desi u njegovom timu i videćemo kako će Zeeman (sportski direktor JV) reagoati.

E sad, da je to rekao neki „novinar“ nekog petparačkog lista, senzacionalistčkog tabloida ili nekog sličnog đubreta koje je preplavilo i naše kioske, nikom ništa. Ali, to je rekao novinar Sporze i njegova reč ima težinu.

I ovo nije bio kraj. Verovatno dok je radio ovaj intervju, njegove kolege iz Sporze su uradile još jedan tekst, ovaj put o kritičnim mestima na kojima Rogla nije pomogao WvA da dostigne Alafilipa! Aman be.

Ulje na vatru kod jednog dela belgijske publike je dolio neko iz redakcije tviter naloga La Flamme Rouge tvitom da ovakve izjave Wuytsa pokazuju odakle belgijancima nadolaze naionalističke ideje. Ovaj tvit je napravio dodatnu lavinu komentara o desnici u Belgiji i stavu prema svemu što nije iz Belgije. Izbilo je na videlo da neke od zastava koje vidimo uz belgijske drumove tokom trka i nisu baš u duhu sporta i miroljubivosti. Pominje se Brabanska strela kao mesto gde se najviše mogu videti modifikovane zastave imperijalne belgije, iz vremena kad su bili velika kolonijalna sila. Standardno, zastava je žute boje i na njoj je figura crnog lava. Međutim, desničarske partije koriste izmenjenu zastavu, jezik i kandže lava su obojeni crvenom bojom i takve zastave se često nalaze pored puta tokom nekih trka (na sledećoj Brabanskoj streli ćemo zamrzavati kadrove i gledati).

La Flamme Rouge su brzo izbrisali tvit i malo primirili komentare, ali je ostala senka za koju ćemo videti već narednih dana da li će se i koliko daleko proširiti.

Iako je ovaj tekst uveliko premašio fizičke granice današnjih uobičajenih tekstova (posebno sportskih), moram da kažem sledeće:

Belgijanci imaju jednu od najvećih baza što se tiče kvalitetnih vozača, imali su na raspolaganju bar 50, možda i 100 vrhunskih vozača od kojih su trebali da odaberu 8 i to su učinili. Kad je krenuo napad Pogačara, ja sam video samo 4 belgijanca na vrhu pelotona. Niko nije markirao Tadeja, niko nije krenuo odmah za njim. Hvatali su ga na tempo, njih dvojica, Wellens i Benoit. Iza njih, odmarali su Wva i GVA. I ceo peloton.

Gde su bila ostala četvorica? Gde je bio Serry, gde je bio Stuyven? Svako ko je odgledao bar deset trka je znao da će glavna žurka biti u poslednjem krugu, ne jednom od ova dva uspone. U taj deotrke, moćni, veliki belgijski tim je ušao sa 2 vozača!!. Francuzi, Italijani, Kolumbijci, Španci,..  svi su imali više ljudi od Belgije! I onda vam je kriv „manjak“ Rogliča? Bež bre.

Odlučujući napad Alafa. Prate ga Kwiato, WvA i Hirshi (zaklonjeni Kwiatom), Rogla i Fuglsang. Iz pozadine pristiže Schachmann. Nema drugih belgijanaca.

WvA je veliki vozač i bie još veći. Nije cvećka, ali je pokazao da je ako ništa drugo izuzetan saborac i u ovoj situaciji (mada mnogi tvrde kako je tako MORAO da kaže) je nekoliko puta naglasio da je Rogla dao svoj maksimum i da je sam uvideo da Rogla ne može više. Ali danas, ni 10 dana po završetku TDF trpi ogroman pritisak belgijske sportske javnosti da ne samo da MOŽE više, on MORA više i „u tome mu smeta Rogla i uprava Jumbo Visme“.

Ružno vreme pred JV, vrlo ružno. A nema se kad da se rade neke duže i dublje psiho/sportske analize i zahvati, od danas (29.09) pa do kraja sezone ide 48 dana SVAKODNEVNIH trka. Pre ovog kuršlusa, verovatno su si bili spremni na neke neplanirane poraze i loše dane. Bojim se da će se sad svaki metar meriti i gledati drugačije i da je ovo možda kraj jednog jakog super tima kakav je Jumbo mogao/morao da bude? Da li će Jumbo još jednom pobediti Vismu? Jer, krv je krv, a crv je crv. A dosta crva se razmilelo, teško da ćemo sve nahvatati 🙁

I još nešto:

Svetsko je takmičenje pojedinaca koji su deo reprezentacija svojih zemalja. Na svetskom, pripadnost nekom timu nema nikakve veze sa borbom za tu jednu majcu.  Tokom trke, mogu se stvarati privremeni savezi protiv nekog trećeg protivnika i svi ti savezi prestaju kad je cilj blizu (u trenutku se pretvaraju u neprijateljstva). Nacionalni dres je jedino što se poštuje. Kao i na svakoj drugoj trci. Gospodo iz Sporze, kad sledeći put igraju Belgija – Engleska fudbal, zamolite De Bruynea da se malo skloni u stranu da Sterling lakše da gol, jer, tako se lepo druže u MCI, red je da se pomažu uvek, jel da?  Srdačan pozdrav iz fotelje 🙂

p.s. dopuna: upravo mi je @BiciSvet (Đorđe Pejković) na Twitteru poslao poruku koju bi možda najviše trebali da čitaju svi oni koji u Belgiji upiru prstom u Roglu.

5 Comments

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.