Ciao Giro, Ti Amo, L ‘Amore Infinita

Prođe i tih poslednjih 25 minuta valjda najluđeg Gira od kako ova trka postoji. Sve je bilo drugačije, SVE, pa i sam kraj i ne sećam se da sam ikad finalni ITT čekao i gledao sa ovoliko iščekivanja.

Winter is coming, i biće dugih mračnih popodneva i noći uz vatru da se izvrte nanovo neki detalji sa ove trke, da se vidi ko (ni)je grešio, ko je možda mogao nešto bolje a ko je podbacio. Ali danas, kako je red, da ispratim i ovo izdanje Gira uz nekoliko detalja koji su bili drugačiji od očekivanih.

Vreme. U tekstu kojim sam najavio ovu trku, bio sam prilično zabrinut zbog meteorološke situacije, kasni oktobar, vožnje uz more, lišće na drumu i sneg u planinama. Ruku na srce, cela trka je po ovom pitanju prošla skoro pa bezbolno. Samo u jednoj etapi smo imali nešto jači vetar pa i tad su ešaloni uspeli da se na kraju prikrpe i ponovo formiraju peloton. Nije bilo velikih padova (kuc, kuc), osim Thomasa, svi koji su napustili trku zbog povreda su se vrlo brzo vratili na bicikle, a Stelvio je bio okupan Suncem kao nikad u poslednjih 10 godina. Bogovi vetrova, kiše i snega, hvala Vam. (Naravno da sad sve ove strahove osećam gledajući Vueltu, danas je bila 6. etapa, po planinama i sve po kiši 🙁 ).

Sagan. Dobio jednu etapu, NAJZAD, ali da bi to uradio, morao je da na 125 km od cilja pobegne, i sve vreme beži zato štpo su se prvo FDJ, pa ona NTT, UAE i mnogi drugi odlučili da je ta etapa baš za njih. Kroz cilj je prošao sam, ne tako teatralno kako sam očekivao, ali opet, ogrman teret mi je pao s leđa. Teško je biti navijač bilo koga/čega kad više od 15 meseci čekaš pobedu. O odnosu Bore i nevereovatnim greškama koje su pravili i na TDF i sad na Giro, nekom drugom prilikom.

FDJ + Demare. Došli, osvojili sve što im je trebalo i otišli. U stilu najefikasnijih elitnih komandosa, bam, bam, bam. Koliko su neki drugi timovi bili fokusirani na etapne pobede, belu majcu, GC,… FDJ nije zanimalo ništa osim pobeda u sprinterskim etapama i ciklama majica. I to su uradili. Demare je naoštrio mišiće upravo za ove 3 nedelje i uzeo 4 etape. Može komotno da se smeje do sledećeg leta.

DQS. Održali su dvonedeljni seminar kako se čuva majica kad nemate tim koji je građen za borbu u generalnom plasmanu i kako se gospodari pelotonom. Njihovo bezgranično iskustvo u vožnji klasika po ravnici i valovitim terenima, omogućilo je mlađanom Almeidi da 15 dana nosi roze majicu, verovatno ni sam u svojim najluđim snovima nije to očekivao. U visokim planinama, uz sebe je imao samo Masnadu i po malo Knoxa, što je bilo nedovoljno. Mali je „ostavio srce na drumu“ braneći majicu do poslednjeg metra, ali nije uspeo. Četvrto mesto na kraju je možda za nekoga premalo, ali se iskreno nadam da će mu to biti podstrek da još jače radi za 2021.

Sunweb. Veorvatno ćemo se još dugo i dugo vraćati na etape 18 i 20 i verovatno ćemo se uvek posvađati oko toga da li je Jay trebao da čeka Wilka ili ne. Drugo i treće mesto u generalnom, kao i šansa da se baš na poslednjem hronometru uzme cela trka, sigurno nije malo. Da li je mogao da se napravi još jedan mali korak više? Danas, ovog trenutka, mislim da ne. Prethodnih dana sam se nekoliko puta ozbiljno posvađao se me, myself and I, ali ne bih sad iznosio te detalje. Wilko odlazi a Sunweb če naredne sezone biti gomila prejakih i prebrzih klinaca koji ne fermaju 5% nikakve tradicije i pravila i verovatno će biti jedan od timova koji će biti pravi partybreakersi. Ne propustite žurku 🙂

Nibali + Fuglsang. Došli sa idejom da budu na podoijumu, završili 7. i 6. Za njih je ovo verovatno krajnji domet i ne vidim kako će u godinama koje dolaze napraviti neki bolji plasman. Možda je bolje da svoje planove preusmere na etapne pobede.

I za kraj, neverovatni, IneosFenixGrenadir. Od čaja do očaja i nazad. Nakon jednog razočaraajućeg TDF, pa do potpunog kraha na 3. etapi kad se Thomas teško povredio još u neutralnoj zoni, narednih 17 dana smo gledali kako se komadići razbijenog dragulja prikupljaju, povezuju, pretvaraju u nešto novo i nešto veliko. SEDAM ETAPA su dobili, SEDAM. Otvorili su ovaj Giro pobedom Top Gane koji je na kraju ispao SuperUltraMegaGiga oružje, osvojio sva tri ITT + etapu u brdima (?!). Narvaez je pridodao još jednu i Tao dve. I trešnjica na vrhu prelepe torte – ceo Giro preotet u tih 18.5 minuta poslednjeg ITT.

Da im je neko rekao 5. oktobra da će osvojiti celu trku i 7 etapa, čime li bi ga sve gađali?

Ide Vuelta, ludilo od trkanja, Rogla i ceo TJV evo pukli na 6. etapi, Carapaz predvodi novi Ineos neopterećen pristustvom Frooma, kidaju svaku etapu. Gledajte, OBAVEZNO.

I kuckamo se 🙂 Javite mi Vaša razmišljanja o ovom Giru, vozačima, biciklizmu uopšte,… Ide zima, dajte neku temu da se svađamo 🙂

Pozdrav iz fotelje.

p.s.

U pobedi se ne ponesi, u porazu se ne postidi

Umalo da zaboravim – poslednja scena koju sam gledao na ovom Giru. Tužna. Dok se s jedne strane Tao raduje, Gana plače, Sir B ne zna koga pre da grli, dotle Hindley prvo nekoliko minuta sedi sam na svom biciklu, okružen sa par novinara i na kraju odlazi, u pratnji par ljudi u crnim jaknama. Nigde nikog iz njegovog tima, da ga uteše, da mu kažu da je velika stvar biti drugi na jednom GT, da mu zahvale šta je sve uradio za tim. Tim.

Ili si u timu, ili si samo okružen ljudima koji su tu iz istog razloga i istih interesa. Poraz ti pokaže gde si. Tužno bre 🙁

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.