Svuda pođi, al na Pođo dođi

al sam smislio naslov, m?

U stvari, nije ni tako preteran jer, do sad se trka Milano–San Remo uglavnom završavala na dva načina, grupnim sprintom (znači, najveći broj pančera i sprintera se zajedno spusti niz Pođo) ili neko na Pođu napravi neki presudni napad, pokida vrh grupe ili ode sam ili sa manjom grupicom. Ovako ili onako, trka duga uglavnom oko 300 km (ove godine za malicko kraća, 299 km) se lomi na tih skoro 4 km Pođa, brda 5.5 km ispred San Rema i onog jednog stepenika od 8% koji svi vide kao mesto gde će neko napasti. Sa njega ide spust koji i po suvom vremeny zna da bude pun skrivenih klopki (pitajte Grajpela npr), a ako ih sutra „posluži“ vreme kao što je ovih dana u ovom delu Evrope, za mnoge će bii veliki problem.

I dok se većina portala koji su se već oglasili povodom ove trke slaže da pobednika (opet) treba tražiti u triju MvdP, Alafilip, WvA, ja bih da kažem par reči o nečem što nije Pođo i nekim ljudima koji nisu deo ovog trija.

Prvo, neki vozači. Mislim da nikad do sad nisam napisao nešto slično, ali za sve postoji prvi put, pa i za ovo: Sagan sutra nije favorit. Neće biti nikog srećnijeg od mene ako me sutra razuveri i osvoji trku, ali realno, mislim da je u jednom dugom i laganom sistemu oporavka od preležane korone i smatraću ga pobednikom ako dodje u prvih 15, 20. Odlično je prošao Tireno, u visokom ritmu, bez ikakvih posebnih napada na neke etape (osim prve u kojoj, realno i nije bio loš), nakon ovog ne ide na prve klasike već vozi Kataloniju što je verovatno deo priprema za Giro. Znači, navijači Sagana (važi i za potpisnika ovog teksta), sutra možete opušteno da gledate finiš trke 🙂

Druga stvar koja je malo zaboravljena pada u oči kad pogledate startnu listu – skoro da nema tima koji ne vodi bar jednog vrhunskog sprintera. Svi su svesni snage pomenute trojice, ali kad stigneš na Pođo, svako je sam za sebe i ako si dovoljno jak da sa glavnom grupom pređeš ovo brdo, a uz to si i vrhunski sprinter – aduti prelaze na tvoju stranu. Samo u poslednjih nekoliko godina su Cavendish, Ciolek, Kristof, Demare i Degenkolb osvajali ovu trku, a 2018, kad je Nibali hrabro napao i praktično sam došao do cilja, iza njega su kroz cilj prošli Caleb, Demare i Kristof. Često nas potpuni izostanak sprintera u brdskim etapama zavara da sprinteri ne mogu da penju brda. Ne mogu dan za danom i 5 vrhova po etapi, ali svaki od njih zna i te kako da se krije u grupi, da krade zavetrinu i da maksimalno čuva energiju. I kad dođu do Pođa, većina ga pređe bez većih problema.

Da još jednom pomenem (mada sam bar 5x do sad to pričao), pogledajte Hammer seriju, prvi dan vikenda u Stavangeru kad su se bodovali brdski vrhovi. Ta je za Boru u jednoj „brdskoj“ postavi, glavni bio – Sem Bennett. I u prva 4 kruga je odrao konkurenciju. Bukvalno. Pogledajte OVDE. I sutra će nastupiti na trci, kao vrlo jaki Plan B za DQS, ako Alafu nešto ne bude išlo kako treba. Da se Bennett ozbiljno sprema za sutra može da pokaže i finš planinske, 6. etape Pairz – Nica gde je u poslednji kilometar ušao u prvih 10 (ok posle stotinak metara je „udario u zid“, al opet, kad biste na takvoj etapi očekivali jednog sprintera da bude na tom mestu u tom delu trke? ).

Ne moram da pominjem i neke druge „dežurne“ na ovakvim trkama, Matthews, GvA, Kwiato (osvajač ove trke), NIbali (osvajač), … Niko ne dolazi da se prošeta ovom stazom, svi se potajno nadaju i spremni su da ugrabe priliku da osovje ovu trku. ALi, ako ona trojica ne urade nešto, tu je čopor jakih sprintera pored kojih će se teško proći.

Osim…

Osim ako se neko ne odvaži na nešto do sad neviđeno, nelogično, „neće valjda“ ili „ma pusti ga“. Prošla sezona je obilovala velikim pobedama „malih“ vozača, onih koji ne udju ni u onu jednu * kako se najavljuju favoriti na nekim portalima. Kragh Andersen, Cort, Pidcock, Nizzolo, Pedersen, Trenitn,… ni jedan od navedenih se ne ustručava da napadne kad se najmnje očekuje, da krenu kad niko ne kreše i da na bum! ukradu što se ukrasti može. Pola trka prošlogodišnji Sunweb a ove godine DSM je osvojio tako.

Ili da MvdP zategne još na Ćipresi? Da li neko danas sme da garantuje da to neće uraditi? Ja ne bih smeo, fala lepo 🙂

Ovako ili onako, jedna duga, iscrpljujuća trka bez mnogo nepoznanica i ove godine ostaje tajna do poslednjeg metra – pruža mnogo više pitanja nego odogovora, potencijalni sneg i ledeni vetar u koninentu i nepredvidiv vetar i mokar/suv put uz more. A imaćemo prilike da se nagledamo predela i predela po severozapadu Italije, sutrašnja trka biće prenošena skoro u potpunosti.

Koji su vaši favoriti?

2 Comments

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.