OI 2020/21 (ne)možeš sve sam

Nakon mnogo peripetija i čitave godine odlaganja, OI 2020 su počele u Tokiju. I ono što najviše zanima one koji prate ovaj blog, drumska biciklistička trka je održana, po našem vremenu u ranu zoru 24. 07. (prenos počeo u 4.15 ujutru, još uvek zevam). 230 km valovite staze sa dva jaka uspona i nekoliko manjih. Blago naklonjenija bršima koji mogu da dobro sprintaju u finišu nego klasičarima, pa je nekoliko očekivanih imena izostalo, nezalečeni Sagan, premoreni Mohorič i Alafilip. MVDP je od ranije najavio da napada MTB, Pidkok takodje (ovo pišem u nedelju i za manje od 24 h ćemo ih gledati). I ovako, startna lista je bila više nego impozantna sa par izrazitih favorita na kladionicama, pre svega WvA, Pogačarom i Rogličem. Od ostalih imena, sad bih pomenuo samo vremešnog Valverdea koji je prvi u istoriji (i verovatno još dugo jedini) završio drumsku trku na ŠEST OI!!!

OI drumske trke su specifične po mnogo toga i dosta liče na trke za Svetsko prvenstvo. Broj učesnika određuje broj bodova koje je osvojila neka nacija tokom 4 godine izmeu dve OI, pa smo imali zemlje koje su imale po maksimalnih 5 vozača (NL, BEL, FRA) i zemlje koje su imale amo po jednog. Znači, od nekog brojnog i organizovanog „voza“, ništa. Takođe, nema radio veze već sve info vozači dobijaju od svojih ljudi iz kola ili sa motora koji povremeno prođe pored njih.

Ono što su svi znali i pre početka trke je da su BEL, SLO i NL došli u vrlo jakim sastavima. Barem na papiru. Da li povrede, loša forma, pretežak TF ili blizina Vuelte + Svetskog, tek pojavila su se neka imena, dok su neka izostala. A i ona koja su bila prisutna, kao da nisu.

Da preskočim Francusku koja je imala samo Godua koji je pred kraj na mufte probao da uradi nešto, krijući se na kraju grupe i bez želje da menja kao svi ostali, da se posvetim prvo Holandiji.

Među „zverima“ se pojavilo ime Yoeri Havika, čoveka koji nikad nije vozio na višem nivou od kontinental tima i koji je najveći broj UCI poena prikupio kao – sprinter? Ove godine nema ni jedan jednocifren rezultat. Nije završio Nacionalnu trku. Nije završio ni ovu. Domulan? Razumem da je imao veliku pauzu i da se neće vratiti (ako se ikad vrati) „preko noći“, ali, da li se čovek koji je tek u procesu povratka u formu šalje na OI? Van Barle koji kao lokomotiva radi u INEOS-u, na ovoj trci se skoro nije ni video. Kelderman koji je kako-tako vozio na TDF; sad se pojavio u par kadrova trke ali je završio sam Domulanom skoro 11 minuta iza pobednika. Jedina svetla tačka je Bauke Molema i to ne samo zbog osvojenog mesta, već zato što je i ovde došao da se trka. pratio kasne begove, par puta pokušavao da se i sam iskrade, menjao kad je trebalo, bio pravi biciklista!

Slovenija. Iako njihovi vozači trenutno drže sam vrh svetskog biciklizma, ipak ih nema ni blizu kao holanđana, belgijanaca, kolumbijaca i nekih drugih nacija. I zato su 4 mesta koja su imali popunili maksimalno. Lično, očekivao sam Mohoriča umesto Polanca, i da proba da napadne ovu trku kao što je radio na TDF; ali se to nije desilo. Nema veze, Polanc je svoj deo posla odradio kako treba, bio uz svoje sve do poslednjeg uspona kad su i on i Tratnik (koji je najviše prevukao) posustali. Ono što treba da zabrine sve one koji navijaju za Roglu je to kako je lako pustio grupu na Mikuriju. Uspon na kojem smo svi očekivali da donese rasplet u trci a možda i pobednika, bio je pretežak za Roglu koji je samo propao kroz grupu i ostavio Pogačara i Sloveniju bez ubojitog saveznika i oružja br. 2. Stigao je u dobrom društvu, 6:20 iza pobednika, ali sam ga očekivao blizu podijuma.  Valjda će biti bolje na ITT.

Pogačar je bio pravi, onaj ko napada na uzbrdici i ko zna da potegne u ravnici, ali to ovaj put nije bilo dovoljno. Došao je kao veliki favorit, nakon osvojenog TDF uzeo i bronzu na OI i verujem da je zadovoljan. A već za 3 nedelje ga gledamo na Vuelti. Malo li je?

Italija. Meni je Nibali bio favorit „iz senke“ i zato sam ga stavio u tvit objavljen veče pre trke. Valjda ne mogu da se pomirim sa tim da više nema ONOG Nibalija koji je znao da uzleti sa grupom na brdo a onda pikira nizbrdo i sve pratioce ostavi iza sebe. Jeste, pojavio sa par puta u kadru kamere, uradio šta je mogao da podrži Betiola, ali ja sam sve vreme očekivao da bukne onaj stari Nibali i okrene igricu. Ali, to se neće desiti 🙁

Ostatak ekipe je po imenima bio vrlo jak, ali i prilično rezervisan. U jednom trenutku su Ciccone, Nibali pa i novorođeni Moscon izašli napred da podrže Betiola, ali to je bilo prekratko da bi se Betiol malo odmorio. Vrlo brzo je ostao sam i sagoreo u nekoliko pokušaja da se iskrade ostatku grupe. Ne fali mu ni hrabrosti ni bezobrazluka, ali nije imao noge za nešto više na ovoj trci.

Španci. Da nije bilo Valverdea, ne bih ni znao da su bili na trci.  Ovaj blog nema neki belosvetski uticaj, ali verujem da ni sami španski novinari ne mogu da napišu više.

Belgija. Na sva velika takmičenja dovode neverovatna imena. Ogromna su, biciklistička nacija, za svaki teren i svaku vrstu trke imaju bar po 5 jakih imena i tim pre čudi sastav koji su doveli na OI i njihova forma. Ako je išta bilo sigurno pre početka ove trke, bilo je sigurno da niko WvA neće pustiti u beg. U bilo kom delu trke. Ne jednom je pobedio iz kasnih begova, vanserijski hronometraš koji pobedjuje u brdima i u sprintu, Univerzalni vojnik, najsvestraniji vozač danas. I znalo se da će ga napadati, nemilosrdno. I sve se to obistinilo.

A kako se za to spremila ekipa Belgije? Poslali su i ovaj put respektabilnu ekipu i deo ekipe je svoj posao odradio kako treba. Mislim na GVA koji je prevukao dobar deo trke vrlo aktivno kontrolišući beg (kome je data nepromišljeno velika prednost). Tiesj Benoit je kasnije dosta radio za WvA kad je teren postao više strm i taj deo posla je odradio kako treba. Ali zašto Remco? Momka koji je imao ogromnu pauzu zbog teške povrede i koji je pregoreo na Giru ovog proleća, šalju na OI da uradi… šta? Trebao je da bude extra jaki Plan B, bolje rečeno Plan A2, za slučaj da WvA posustane. Ne samo što nije bio od koristi WvA, ni jednog jedinog trenutka nije bio ozbiljan pretendent na bilo šta u ovoj trci. Jedan od momaka koji je dugo bio u glavnoj grupi i otpao.

I što se tiče velikih nacija, to bi bilo to. E sad, dobro je da se nisu pitali samo oni. Odlično. Neke druge, manje zemlje su imale šta da kažu na ovoj trci.

Ono što sam napisao za nepuštanje u beg WvA, može se reći i za Pogačara. Svi znaju kako je jak u brdima i kako čestim promenama ritma melje protivnike. E, ali to najbolje zna McNulty, njegov prvi oficir na poslednjem TDF. I zato, kad je Pogi krenuo u jak napad, pratili su ga Brendon i Woods (CAN). koliko god da je Pogi pojačavao ritam, ova dvojica ga nisu ispuštala, stalno na točku, stalno uz njega. Kasnije se priključio i Betiol sa manjom grupom. A pred sam vrh MIkuni, stigao je i WvA i dovukao malo veu grupu. I tu je bio kraj prognoama da će se na Mikuni vrhu rešiti ova trka. Tek je predstojala borba.

Verovatno bih negde pogrešio da probam da nabrojim sve skokove koji su se desili u poslednjih 30 km trke. Woods, Molema, Godu, Betiol, Kwiato, Uran,… samo su neka od imena koji su pokušali da se iskradu iz vodeće grupe. I ko je spajao veći broj begova? WvA. Iznova i iznova. Ne mogu ni da zamislim koliko je snage trebalo da ih sve spoji. Jeste, spajao je i Pogačar, jednom čak i Uran, ali ogromnu većinu napada je neutralizovao Wout. I medju svim tim napadima, napred je krenuo Brendon McNaulty i za njim Carapaz. Valjda su svi bili već mentalno i fizički umorni od skakanja i međusobnog gledanja da su ovu dvojicu prihvatili kao olakšanje, par „slabih“ momaka od kojih ne preti prevelika opasnost. Stićiće ih.

E pa, da pitam, kako je ono Carapaz osvojio onaj Giro ispred nesrećnog Lande? Kako je vozio prošlu Vueltu? Sećali se ko kako Ekvadorac napada sa 15, 20 km pre cilja u brdima i kakvom snagom ide do kraja? Ne? E pa, sad vas je sve podsetio.

Razlika je polako rasla, 20, 30, 40 sekundi, u pratećoj grupi su se sve više gledali i sklanjali u stranu nego što je neko pokušao da organizovano lovi beg, svi su verovatno očekivali da WvA opet skoči (i jest, jednom je celu grupu dovukao na 14 sec zaostatka i onda stao, shvatio da će sagoreti skroz i samo dovesti nekoga do medalje). U jednom trenutku je izgledalo da su i WvA i Pogačar potpuno stali, da su odustali od dalje borbe.

Ono što se činilo kao Carapazov finalni udar, meni je više ličilo da je Brendon McNulty puko i da više nije mogao da vozi istim tempom dalje. kako god, na oko 5.5 km do cilja, Carapaz je otišao sam dalje i na kraju sam prošao kroz cilj. Čovek koji je na Oi došao samo sa još jednim suvozačem (Narvarez) i koga niko nije stavljao ni u prvih 15 favorita za ovu trku, čovek koga niko nije video kao ozbiljnog neprijatelja, niko ga nije zadržavao i niko ga nije napadao. I sve te negacije, Carapaz je pretvorio u odmereni napad, izveden u pravom trenutku kad su svi bili na konopcima, izmrcvareni desetinama skokova. Zlato čisto kao suza. I kao što smo 8 puta videli na TDF, dokaz da pored odlične snage moraš imati i ogromno samopouzdanje, veru u sebe i znanje da odabereš pravi trenutak da sve što imaš baciš na sto.

U sprintu za srebro i bronzu, WvA je za par cm pobedio Pogačara. Srebro na OI nije mala stvar i mnogi sportisti ni jednom u karijeri nisu ostvarili ovakav rezultat. Da li je WvA mogao više? Uz neke druge ljude i neku drugu predanost, verovatno. Ovako, proveo je bar 50 km u spajanju raznih napada i to što mu je ostalo dovoljno snage za sprint do srebra, ravno je čudu.

Uz sveže utiske o ženskoj trci i pobedi Anne Kiesenhofer, drugi put. Verujte, imaće šta da se čuje 😉

Aj pozzz iz fotelje, Sutra(ponedeljak) je MTB trkanje, MvdP protiv Pidcocka i Schurtera, a ko zna, možda iskoči i neko četvrti 🙂

4 Comments

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.