Master class starog majstora

Kad je Sagan, posle vrlo mršave 2020 (1 pobeda) pobedio na 6. etapi Trke oko Katalonije, bilo je lepo ponovo ga videti kako prvi prolazi kroz cilj i kako se penje na podijum. Svi svetski bici–mediji su objavili prikladnu vest, par Saganovih reči na kraju i to je to. Lepo.

Kad je Vivijani posle više od 18 meseci pobedio na malenom Cholet – Pays de la Loire, više se pisalo o incidentu između Bouhanija i Stewarta nego o pobedi Elije nakon duge suše.

Kad je Valverde pobedio na GP Miguel Indurain, samo par meseci pre svog 42. rođendana, e tu se podiglo malo više prašine. Em živa legenda, em jaka trka, em omlatio dvojac iz Astane, em godine… morali smo da ga hvalimo i u podkastu Bicisveta, nije da nismo.

Ali kad je Cavendish osvojio etapu br 3 na Trci oko Turske, sve je eksplodiralo. Valjda nema portala, Fb i TW naloga na bilo kom jeziku koji nisu bar jednom rečenicom (a mnogi se nisu zadržali na tome) pozdravili pobedu Cava nakon više od 1000 dana. Video klip u kojem prolazi prvi kroz cilj je u zilion primeraka prošao internetom. A onda su usledie još jedna pobeda, pa još jedna, pa još jedna… Pobedio je 4 etape i broj svojih pobeda podigao na jubilarnih 150. Kapa dole, naklon do poda.

Ali, da premotamo priču a početak, godina 2020, trka Shelderprijs i uplakani Cavendish koji ne zna šta će dalje, nema ugovor za narednu sezonu, ne seća se kad je poslednji put pobedio, nema lead out ljude, nema ništa. Nekako se odlazak u penziju nametao kao logičan korak. Osim za jednog čoveka. Generalnog menadžera Deceuninck Quick Stepa, Patrika Lefevra.

Gledano danas, nakon završene Trke oko Turske, sve izgleda logično, svaka kockica je na mestu. ALi, izvinite svi ostali, ko Vam je kriv što se i sami niste toga setili, m?

Lefevr nije neko ko žali za imenima kojima dođe kraj, na ovaj ili onaj način. Kroz tim su mu prošli i otišli Kwiato, Uran, Martin 1 i 2, Terpstra, Jungels, Gilbert, Gaviria, Viviani,… pa i sam Cav je morao da ode kad je na brzu brzinu u tim 2015 stigao Gaviria. Da sad sva ova imena pošalješ kao tim na bilo koji GT, uzeli bi bar jednu etapu, garant. Ali, Lefevr je mudar i pre svega praktičan, svestan prolaznosti i najboljih i nema problem da ih se reši i zameni ih nekim novim imenom. Ali ovaj put, je uradio nešto neočekivano i nešto što mu se već posle par meseci višestruko vratilo.

Cavendish je ime, živa legenda na točkovima, neko koga su i dok je rolao par godina bez i jedne pobede, kamere pratile, neko ko je služio kao poređenje, etalon, merilo vrednosti. Ali, biciklizam (kao i bilo koji drugi sport) nemilosrdno navlači sivi plašt preko onih koji ne pobeđuju. Sve je to OK, istorija, pobede, bravo, ali ako ne pobeđuješ, de dovodiš nove sponzore, ne donosiš novac. I tu je Lefevr našao zlatnu žicu koju drugi nisu videli.

Elem…

Neke timove NIKAD nećete videti na nekim trkama. Za neke njihove planoe i merila, neke trke su previše male, konkurencija preslaba i na ovaj ili onaj način se ne uklapaju u sezonu. Za neke druge, nema malih i nevažnih trka. Kad pogledate spisak trka na kojima su pobeđivali Demare ili Kristof npr., za pola tih trka verovatno niste ni čuli. Ali, koga je briga za to? Trka je trka i na kraju se samo pobede broje. Jeste, nije isto pobediti na TDF i na nekoj maloj, nepoznatoj trci u Provansi, ali na zvaničnoj listi, u biografiji vozača i tima, ta pobeda se računa. Zato će Lefevr koji na kraju svake godine ponavlja istu kuknjavu kako nema para i sponzora i kako je teško naći sredstva za narednu sezonu (uzgred, procurela je informacija još iz vremena kad je Kittel vozio u QS – još jedno veliko ime – da su plate u QS mnogo niže nego što bi se očekivalo) poslati tim na skoro svaku trku u Evropi, ma kako mala bila. Ima „dugu klupu“ i nisu svi zvezde, ali svi imaju priliku da pokažu koliko vrede, i zašto ne, da po nekad i pobede.

I zato je kao u Holivudskom filmu, (iako je nekoliko puta pomenuo da je reagovao srcem a ne mozgom):

Prvo, za male pare doveo u tim legendarnog sprintera koji je zaboravio kako se pobeđuje.

Odabrao mu je PRAVU trku. Na Trku oko Turske već nekoliko godina (zbog pogoršanja bezbednosno–političke situacije u regionu i angažovanosti Turske u sukobima) ne dolaze WT ekipe ili ih bude jako malo, par godina je samo Lotto odlazio tamo. Na ovogodišnjoj trci, od WT timova su bili prisutni samo DQS, ISN i AST sa kombinovanim timom. Ostatak pelotona su činili pro–kont i kontinentalni timovi. Top 10 na kraju trke:

Konkurencija u sprintu, procenite sami, Grajpel koji odavno više nije onaj Gorilla koji je lomio guvernale i krivio asfalt u sprintu, Jasper Philipsen koji je drugi, a nekad i treći sprinter jedne pro–cont ekipe i Halvorsen, talentovani sprinter norveškog UNO–X tima.

Obezbedio mu najbolji drugi lead out koji QS ima, Archbold Shane–a koji je doveden da Bennett-u radi sprinteve pa se pokazalo da je Morkov ipak bolji za to, i Hodega koji je sprinter, ima 12 pobeda na etapama i klasicima, momak koji nije početnik.

I usledila je egzekucija. Na kratkoj etapi Konya–Konya nešto nije funkcionisalo kako treba i Cav je završio 4. Ali je zato naredne dve etape, ceo voz QS odradio maestralno, isporučio Cav-a tačno tamo gde i kad treba i Maxmanna ništa nije moglo da zaustavi. Internet je buknuo.

Quck Step / Lefevr su lestvicu podigli još malo više. „Ok, uz lead out si pobedio dve etape, da vidimo kakvo ti je sad samopouzdanje, naredne etape voziš sam“. I Cav je hrabro uleteo u narednu etapu i opet pobedio! Naredne dve se borio sa vozom ISN i Felixa, obe je dobio Jasper Phillipsen, ali je Cav uvek bio tu, u vrhu. I na kraju uzeo i poslednju etapu i ostvario svoju 4. na trci i 150(!) pobedu u karijeri. A samopouzdanje mu je verovatno na nivou 2012. godine. Mediji srećni, Cav srećan, sponzori srećni,… nema bolje.

Ali ima, ovo nije sve. Lefevr je ovu trku i nastup Cav–a iskoristio da još malo pojača interesovanje medija za svoj tim – nakon 9 meseci i strašnog udesa na Trci oko Poljske, na drum se vratio Fabio Jacobsen. Odvezao je svaku etapu, bez ikakvog pritiska da napravi neki rezultat u sprintu, još je rano za to. Ali je napravio još jedan korak ka oporavku.

I trešnjica na šlag ove lepe torte: nešto o čemu se potajno pričalo još prošle godine, ove je izašlo na videlo, više je nego verovatno da Bora i Sagan neće nastaviti saradnju u 2022. I da ne dubim priču na tu stranu, biće još prilika za to, ali da se osvrnem na neke komentare da bi Sagan lako mogao da završi u Quick Stepu. Sam Lefevr je izjavio „Nisam ozbiljno razmišljao na tu temu, ali Sagan bi mogao da dođe i vozi POD MOJIM (Lefevrovim) uslovima“. Još rečenica i rečenica ne bi bilo dovoljno da razradi sva značenja ovog što je rečeno, ali bi bar jedan deo, Trka oko Turske i nastup Cava mogao da pojasni – dođi, vozi trke koje ti odaberemo i imaćeš nešto što do sad tokom cele karijere skoro da nisi nikad imao, tim sklopljen za tebe i tim koji će od prvog do poslednjeg metra trke/etape raditi za tebe. I pobeđivaćeš. Kao Žilber, kao Jungels, kao Lamper,… kao Cavendish.

I da se vratim na naslov ovog teksta, pa zar nije Lefevr održao master class? 😉

Javite mi šta mislite na ovu temu. I čuvajte se.

Pozdrav iz prohladnog plastenika.