Uvek su bili i biće u centru pažnje. Čak i da na TDF povedu 8 nepoznatih poletaraca tek sišlih sa ponike, uvek će ih smatrati opasnim, prepredenim protivnicima sa kojima nikad nisi načisto, do poslednjeg dana. Neće biti Frooma, neće biti Thomasa, ide neka nova/stara ekipa, neokaljana bilo kakvom pričom, skandalima, sumnjama,… Uz njih će
Jutros SMS, piše Pavle: „štakažešštakažešštakažeš…. već pišeš tekst?“ ? Ono, što jes’, jes’, stvarno sam pisao tekst neki, bilo takvo jutro, slinavo, kilavo, oće/neće kiša, mokro u bašti, pa rekoh aj da napišem par redova. Ali mi nije palo na pamet da pišem o OVOME (sad zvučim ko click–bite naslov u petparačkoj štampi, jel da?).
Mudrost iz fotelje 1: Ne možeš slagati nekog da nisi jak. Ako si svakog dana napred, osvajaš etape i ostavljaš sve protivnike daleko iza sebe, jak si. Svi to vide. Gledali smo Dofine 2020 koji je do poslednje etape bio šou jedne ekipe. Na kraju je nedostajala samo trešnjica na torti, pobeda u generalnom plasmanu
Dve nedelje. Samo dve nedelje su bile potrebne da se pobedi na dva izuzetno jaka i važna klasika (1 monument) nekoliko etapa na najjačim višednevnim trkama u ovo doba sezone i jedan generalni plasman. Osam pobeda, tri vozača, jedan tim. Ne, nije Deceunick Quick Step. Jumbo Visma. Nije nikakvo iznenađenje da imaju jak tim, iz
Rekoh li prošli put „I bi virus.“? Rekoh? Onda da se ne ponavljam. Kao što se neće ponoviti mnogo toga u ovoj burnoj sabijenoj, skoro zipovanoj bici sezoni. Dan za danom, trka za trkom, Strade Bianche, Gran Trittico Lombardo, Milano–Torino, Mont Ventoux challenge, Poljska, lAin,… Timovi i vozači pokušavaju da prepakuju formu, zdravlje, planove, želje,
