Giro prođe 3/4, odmor pred poslednju nedelju

Kada je pre dve nedelje Giro krenuo iz Jerusalema, mnoge toga je moglo da se predvidi, mnogo toga se i obistinilo, ali smo dobili par extra inzenađenja.

Po nepisanom pravilu, svaku veliku trku začine redovni begovi pro-cont i kontinentalnih ekipa, obično lokalnih.  Dok se vozilo po Izraelu, Israel Cycling Academy je svaki dan imao čoveka u begu. Kad su prešli na tlo Italije, ICA se skoro i ne vidi, ali zato svaki dan možemo videi po nekoliko vozača Bardiania, Williera i Andronia par km ispred pelotona. Voze hrabo, skupili su nekoliko bitnih poena na prolaznim civljevima i povremeno zaprete da će ukrasti etapu, ali sve to traje do par km pre cilja, kada ih stampedo pelotona proguta i neki drugi vozači krenu u juriš ka cilju.

U svakom slučaju, nisu razočarali (osim ICA), i opravdali su svaki minut koji su do sad proveli na trci.

Spisak sprintera je bio prilično „tanak“ i u toj boji se vozilo prethodne dve nedelje. Viviani i Bennett su glavni protagonisti, uzeli su svih 5 sprinterskih etapa do sad, rezultat je 3:2 za Viviania. Na objavljenim merenjima, Bennet pokazuje veće vrednosti u  wattima, ali je Viviani očigledan dokaz da nije sve u sirovoj snazi, treba znati kad i u koju zavetrinu ući i kad krenuti punom snagom. Ako se ne desi neki veći kiks u vožnji QS i samog Viviania, verovatno će do kraja Gira osvojiti i etape i majcu po bodovima. Danny Van Popel i Sasha Modolo su za par dužina bicikla iza ove dvojice i teško da će ostvariti neki bolji rezultat do kraja trke.

Dok „stariji“ vode misaone bitke unutar pelotona, mladi vozači izleću napred, odlaze u kasne begove i unose nemir u TV gledaoce: Mohorič, Oomen, Carapaz, Formolo, Conti, Carthy,… su opravdali očekivanja. Mohorič je postao prava napast na nizbrdici, kao da nema osigurač za strah, ali je često i njegovim suvozačima preteško i preopasno da ga prate. Osvojio je 10. etapu i pred njm je odlična budućnost. Carapaz je skoro sve vreme nosio belu majcu za najboljeg mladog vozača, takodje ima jednu osvojenu etapu i trenutno se bori da povrati majcu od Lopeza. Formolo je stalno oko prvih 10 i da nije imao onaj nesrećni pad na Etni, verovatno bi bio u Top 10 u generalnom.

Velika gomila razočarenja: Aru, Brambilla, Mentjes, Atapuma, Pantano,… bez obzira na to da li su došli kao radnici ili vođe ekipa, prethodnih sezona smo navikli da ih bar povremeno u nekoj etapi vidimo u ozbiljnim napadima. Na ovom Giru je to izostalo. Čak i Aru, poznat po tome što bar jednom pokuša da napravi kasni beg i otme etapu, juče je stigao u grupetu, sa 19:30 min zakašnjenja. Katastrofa.

Glavni akteri za generalni – očigledno je da ovaj Froome nije isti onaj iz 2017. Da li je jedan od padova koje je imao na početku trke baš toliko omeo Frooma da se trka (po izjavama njegovog GD, Brailforda, čak je tim insistirao da Froome odustane i ode kući da se leči, ali je ovaj to odbio) ili mu je forma u pogrešnoj fazi, tek do skora je bio van Top 10, a pobeda na Zolcolanu ga je odvela na 5. mesto. Jedino je u toj, 14. etapi ličio na sebe, krenuo u napad sa vrha i motao svoj prepoznatljiv singerica-sitan-vez ritam sve do samog cilja. Međutim, već sutra je izgubio skoro sve što je stekao na Zoncolanu, na naizgled lakšoj etapi do Sappade. Ako je za utehu, ušao je u maleni krug onih koji su Zoncolan osvojili za manje od 40 minuta. Ostatak SKY i dalje neprepoznatljiv, Poles i Henao povremeno uz Frooma, ali uglavnom svi su negde daleko pozadi.

Kada je prošle godine Domulan onako otresao Quintanu, Nibalija, Landu, Pinoa i Zakarina na 14. etapi, svi su govorili da je to fenomenalna vožnja.

Šta reći kad neko uradi to isto ali u 3 etapa, jednu etapu pokloni kolegi iz tima, a u još jednoj ostavi kompletnu konkurenciju iza sebe osim jednog čoveka?

Simon Yates je došao na Giro sa reputacijom iskusnog vozača koji zna kako se pobeđuje. I on i njegov brat Adam su osvajali etape na velikim trkama, osvajali neke značajne klasike i višednevne trke. U psolednje vreme, MTS ih obojicu vodi na istu trku, u paketu sa Chavesom. Nikad nije eksplicitno rečeno, ali su uglavnom vođeni kao ekstra jaka odrška za nasmejanog brdaša iz Kolumbije. Verovatno je to bio slučaj i ovde.

Međutim, „prokletstvo dana odmora“ je Chavesa koji je do tad bio deo sigurnog tandema MTS na vrhu generalnog plasmana potpuno izbacio iz trke za generalni i još uvek nema nikakvog zvaničnog tumačenja šta se desilo. Jedog dana ste bili drugi najjači vozač na trci, a već sledećeg imate 1o minta zaostatka i vozite se u grupetu. Čak i da je u pitanju neka vrsta prolazne slabosti, svi su očekivali da sad Chaves pomogne Yatesu, da bude tu, uz njega na brdima. Ali, to je izostalo, Yates svoju bitku vozi sam, a samo privh par etapa posle „kraha“, Chaves je vozio uz njega, sve ostale etape  vozi negde daleko pozadi.

Domulan se pokazao majstorom ritma, vrlo retko ga vidimo da ustaje iz sedišta i skoro nikad ne reaguje „na prvu“ Međutim, ovaj „plesni“ pristup trci mu se može osvetiti, jer je malo po malo nabacio vremenski zaostatak za koji više nije sigurno da li ga uopšte može dostići. Videćemo već sutra.

Pinot i Pozzovivo. Tu su. Još uvek. Nisam siguran kakav im je plan ili samo voze dan za danom, ali ne gube mnogo vremena, voze stalno pri vrhu, Pinot ima odličnog pomoćnika u Reichenbachu, a Pozzovivu se povremeno nađe neko iz Meride. Francuz vozi više na svoj ritam i nagle pokušaje da pobegne, Italijan vozi više srcem, povremeno viče na ddruge što ne krenu i oni jače i bojim se da će u takvom ritmu sagoreti. I jedan i drug će morati da zapnu više, posebno sutra, kad će Pinot prilično bezbolno proći TT i možda nadonaditi neku sekundu, dok će Pozzovivo verovatno dobiti neki zaostatak.

Za kraj, malo matematike kojom će se svi sutra baviti:

Na osnovu statistike koja je rađena na uzorku od 10 trka na kojima su se već sastajali Domulan i Yates, prognoziran zaostatak na sutrašnjem TT će biti oko 91 sekundu. Mnogi su komentarisali da će Domulan dati Yatesu i cela 2 minuta na TT.

Ali.

Yates već ima 2:11 ispred Domulana.

Čak i da dostigne ovo vreme na 34 km dugom TT, koliko još vremena Domulan treba da zaradi PREKO ovih 2:11 pa da se ponada da može da osvoji Giro? Posle 8. etape, Yates je imao 16 sekundi prednosti, što znači da bi sutra Domulan morao da bude brži od Yatesa za više od 2:27 pa da dočeka kraj cele trke sa nadom da će zadržati roze majcu.

(Ne)moguće?

Seppada je pokazala da je svašta moguće na ovoj trci. A biće još brda. Ko zna, možda trka još nije počela 🙂

Pozdrav iz fotelje.