Verovatno mi nećete verovati, ali, TDF2020 nije završio. Ono, jeste, Bennett je prošao prvi kroz cilj na Jelisejskim poljima, Pogačar odneo brdo donjeg veša raznih boja kući, bile konfete, vatromet i poneki koktel, razišla se raja… Ali, siva senka zla je nastavila svoj put, i kako mi se čini, pale su prve žrtve. Još uvek
Ne volim kad me nešto ružno isprovocira da napišem tekst. Biciklizam je lep, prepun uzbuđenja i adrenalina, ponekad grub, ponekad poguban, ali nikad kiseo kao danas. Sagan je napravio grešku, kažnjen je oduzimanjem plasmana i oduzimanjem 25% poena osvojenih na ovoj etapi. Zelena majca se nikad nije činila daljom. I ok, i to je deo
Uvek su bili i biće u centru pažnje. Čak i da na TDF povedu 8 nepoznatih poletaraca tek sišlih sa ponike, uvek će ih smatrati opasnim, prepredenim protivnicima sa kojima nikad nisi načisto, do poslednjeg dana. Neće biti Frooma, neće biti Thomasa, ide neka nova/stara ekipa, neokaljana bilo kakvom pričom, skandalima, sumnjama,… Uz njih će
Jutros SMS, piše Pavle: „štakažešštakažešštakažeš…. već pišeš tekst?“ ? Ono, što jes’, jes’, stvarno sam pisao tekst neki, bilo takvo jutro, slinavo, kilavo, oće/neće kiša, mokro u bašti, pa rekoh aj da napišem par redova. Ali mi nije palo na pamet da pišem o OVOME (sad zvučim ko click–bite naslov u petparačkoj štampi, jel da?).
Mudrost iz fotelje 1: Ne možeš slagati nekog da nisi jak. Ako si svakog dana napred, osvajaš etape i ostavljaš sve protivnike daleko iza sebe, jak si. Svi to vide. Gledali smo Dofine 2020 koji je do poslednje etape bio šou jedne ekipe. Na kraju je nedostajala samo trešnjica na torti, pobeda u generalnom plasmanu
Dve nedelje. Samo dve nedelje su bile potrebne da se pobedi na dva izuzetno jaka i važna klasika (1 monument) nekoliko etapa na najjačim višednevnim trkama u ovo doba sezone i jedan generalni plasman. Osam pobeda, tri vozača, jedan tim. Ne, nije Deceunick Quick Step. Jumbo Visma. Nije nikakvo iznenađenje da imaju jak tim, iz
Rekoh li prošli put „I bi virus.“? Rekoh? Onda da se ne ponavljam. Kao što se neće ponoviti mnogo toga u ovoj burnoj sabijenoj, skoro zipovanoj bici sezoni. Dan za danom, trka za trkom, Strade Bianche, Gran Trittico Lombardo, Milano–Torino, Mont Ventoux challenge, Poljska, lAin,… Timovi i vozači pokušavaju da prepakuju formu, zdravlje, planove, želje,
I bi virus. I to je sve što ću reći na tu temu u ovom tekstu. Verujem da će biti još puno vremena i prilika da pišem o tome, ali večeras hoću da pišem samo o jednom, Strade Bianche 2020. Jer,… Beše prekid trke u Emiratima, pa otkazivanje celog prolećnog arsenala velikih klasika, Giro, Švajcarska,
Australijanci su poseban svet. Osim što vise naopačke u odnosu na nas, što im je Nova Godina u sred leta i što su ima najbliže komšije đavoli sa Tasmanije i Gospodari Prstenova sa NZ, imaju svoj poseban ritam kad je biciklizam u pitanju. I dok se ostatak pelotona uglavnom provodi između Božića i Nove Godine,
Dođe i ta 2020, godina u kojoj će nam sve biti lepše, bolje, zdravije i uspešnije (bar smo tako zdravili jedni drugima u Novogodišnjoj noći). I dok se neki još nisu pošteno naspavali posle proslave, tamo daleko okapoan je za neke već krenula sezona. Australijanci već tradicionalno osim malih, lokalnih klasika, kreću u novu sezonu
