Dve nedelje. Samo dve nedelje su bile potrebne da se pobedi na dva izuzetno jaka i važna klasika (1 monument) nekoliko etapa na najjačim višednevnim trkama u ovo doba sezone i jedan generalni plasman. Osam pobeda, tri vozača, jedan tim. Ne, nije Deceunick Quick Step. Jumbo Visma. Nije nikakvo iznenađenje da imaju jak tim, iz
I bi virus. I to je sve što ću reći na tu temu u ovom tekstu. Verujem da će biti još puno vremena i prilika da pišem o tome, ali večeras hoću da pišem samo o jednom, Strade Bianche 2020. Jer,… Beše prekid trke u Emiratima, pa otkazivanje celog prolećnog arsenala velikih klasika, Giro, Švajcarska,
Da. Nisu puncheri i nisu pankeri. Punkeri. Kada je prošle godine na Svetskom, mladi Remco Evenepoel bukvalno omlatio sve u juniorskoj konkurenciji i uzeo naslove Svetskog prvaka i na hronometru i na drumu (posebno impozantnom vožnjom na drumu), dosta se pisalo o novom Ediju Merxxu, čudu od deteta, novoj nadi belgijskog biciklizma. Ali, svi su
Poslednjih 5-6 sezona, verovatno ne postoji vozač o kojem je više pisano, pričano i koji j eviše praćen i na drumu i van njega od Sagana. Imali su drugi vozači i velikek uspehe i velike skandale, ali je čak i kad nije pisano direktno o njemu, nalazio načine da se provuče bar kroz par rečenica.
Pre 3 nedelje, seo sam pred TV i s nestrpljenjem čekao početak prve etape, po mnogima najveće trke sezone. Za razliku od uobičajenog rasporeda na velikim trkama, ova nije počela prologom, timskim hronometrom. Krenula je odmah sa dugom ravničarskom etapom, bum, pun gas. Sa mnogim najavljenim promenama i imenima koja su se pojavila u startnoj listi,
„Oni su sastavljeni samo od snage i čiste volje“ Moja gospođa, nakon što je čula da je Nibali sa slomljenim pršljenom vozio 4 km. Eto, ovaj naslov sam po malo ukrao od svoje lepše i pametnije polovine. Volim sport i pratim kad god to mogu. Fudbal, NFL, basket, vaterpolo i posebno, biciklizam. Ponekad dnevne obaveze premeštam
Ponekad je burek iz pekare 100x slađi od mladine torte na nekom venčanju. I poljski cvet zamiriše lepše od najlepše ruže. Ali Tour de France je Tour de France. Jedan i jedini. I zato je žal za propuštenim pelotonom po julskim drumovima Francuske verovatno najveći i najteži. Godinama u nazad, neka imena gledamo
Svaki Tur je trka-u-trci-u-trci-u-trci. Na put dug 3516 km krenuće 198 vozača iz 22 tima. Tek mali broj njih će imati tu čast da na Jelisejskim poljima ponese neki od dresova posebnih boja. Uloge po timovima su podeljene, skoro u svakom se zna ko je glavni, za kog se radi, vuče, čuva,… Neke skoro da
Nakon onakvog Gira i 3 nedelje adrenalinskih udarnih koktela koje smo svi dobijali skoro svakodnevno, svakoj trci, pa i TDF biće teško da zadovolji visoko podignute standarde (sad već pomalo razmažene) publike. Mnogo toga se promenilo u poslednjih godinu dana, prelazni rok je doneo neke nove kombinacije vozača koji će jurišati na žutu majcu, a
